Bela vučica

32.

Elin je naslonjena uz drvo. Razmišlja o snu u kojem je videla nepoznate plave oči. 

Teško joj je da poveruje da su te ljupke plave oči bile uzrok smrti njene porodice. Koliko god joj to bilo nezamislivo, mora da se pomiri sa istinom, one jesu bile uzrok. Ništa joj ne preostaje sem osvete.

Prišao joj je Aleksandar, ali ga nije primetila. Stao je pored nje. I njegov pogled je zamišljen.

,,Šta te muči?" Tek sada ga je primetila. Uspravila se.

,,Nište me ne muči, gospodine Hanuriusu."

Prekrstio je ruke na grudima. ,,Zovi me samo Aleksandar. I nemoj da me lažeš, vidim da te nešto muči. Pa da čujem."

,,U legendi o Beloj i Crnoj vučici Bela vučica predstavlja dobro, a Crna zlo. To znači da ja predstavljam zlo."

,,Ubeđen sam da to znači."

,,Da li to znači da ćemo mi na kraju ispasti negativci?"

,,Mi smo već negativci."

,,To nije fer! Moja cela porodica je ubijena zbog nje, a ja ću da budem negativac."

,,Svaki negatiac iza sebe ima tužnu priču."

,,Baš svaki?", pitala je sa nevericom.

,,Većina... Ja znam samo Kristininu i svoju priču, ne znam Aninu i Kristoferovu."

,,Koja je Kristinina priča?"

,,Kao mala je radila sve što je mogla da bi oca učinila ponosnim, ali njemu nikada nije bilo dovoljno. Uvek je njenog mlađeg brata dizao u nebesa, dok bi, sa druge strane, nju spušato do dna. To je radio ispred svih, pa i ispred Kristine. Povređivao ju je, ali to ga nije zanimalo.

Prvi put ju je pohvalio tek kada je imala trinaest godina. Tada je napravila prvi uspešni otrov koji je on iskoristio da bi ubio nekoga. Tada se rodila njena ljubav prema otrovima, ali takođe se rodila i ljubomora u njenom bratu.

Kako je vreme prolazilo, ona je sve više i više napredovala. Njen brat se, takođe, oprobao u pravljenju otrova, ali njemu to nije išlo ni približno dobro kao njoj. Zbog toga je zamenio njenu bočicu sa običnim rastvorom. Njen otac je sa tim otrovom trebao nekoga da ubije, ali mu je sin poremetio planove. Toliko je bio besan na Kristinu da ju je prvi i poslednji put tada udario. Ipak ono što ju je nateralo da ih mrzi nije bio šamar, već to što joj je otac zabranio da pravi otrove.

Nakon nekog vremena, njenog brata je otac proglasio za naslednika, a nju je planirao da uda. Suprostavila mu se. Nije želela da se uda, ali želela je ono što joj po rođenju pripada, želela je da nasledi oca. On joj je rekao da ako ne želi da se uda može samo da pokupi svoje stvari i da mu se nikada više ne pojavi ispred očiju.

Tada se u njoj nešto prelomilo. Spakovala je sve svoje stvari i spremila se da ode, ali pre toga je u očevo piće sipala otrov. Ona je već bila daleko kada joj se otac otrovao. Svi su znali ko ga je ubio." Pažljivo ga je slušala.

,,Nikada ne bih rekla da je hladna Kristina postala takva zbog manjka očeve ljubavi. Mislila sam da je takva zato što je želela da bude vojvotkinja regije Dablond."

,,To je ono što svi misle, ali retko ko zna pravu istinu, njen brat se postarao za to. Ona nije onakva kakvom se predstavlja."

,,A ti? Koja je tvoja priča?"

,,Ja nisam odbačen kao što je Kristina. Imao sam savršen život. Bio sam vojnik i imao sam ženu koju sam obožavao. Trebala je da mi rodi sina." Na licu mu se pojavio osmeh pun čežnje i patnje.

,,Dok sam bio u ratu, neko mi je zapalio kuću. Tada sam izgubio smisao svog života, izgubio sam svoju ženu i svog nerođenog sina. Najgore je to što mi to niko nije javio, saznao sam tek kada sam se vratio iz rata. Niko nije hteo da mi pomogne da nađem osobe koje su to uradile. I to me je dovelo dovde."

,,Žao mi je zbog tvoje porodice. Znam kako se osećaš.", iskreno je rekla.

,,Znam, zbog toga sam ti i rekao sve ovo."

,,Baš ne znaš ni jednu priču o tome zašto su Ana i Kristofer postal zli?"

,,Priča se o Kristoferu da je odrastao sam lutajući po svetu, morao je sam da preživi. Ne znam da li je to tačno ili nije, ono što znam je da je sve što je stekao stekao isključivo sam. Dok je sve to sticao sigurno je skrenuo sa puta i to ga je dovelo dovde. 

Što se tiče Ane, postoje mnoge priče o tome zašto je zla. Najprihvaćenija priča je ta da je postala zla zbog Mela. Ali ja mislim da je ona jednostavno takva, zla, i to bez dobrog razloga."

,,Po tebi, sve osobe koje prođu kroz neku bol i patnju na neki način postanu zle?"

,,Ne... One jake osobe prođu kroz bol i patnju, naravno da se promene, ali ne postanu zle."

,,Da li znaš neku takvu osobu?", pitala je sa podsmehom.

,,Mes Melius." Uozbiljila se.

,,Ona je jedina osoba kojoj je Melova smrt pala teško, jednina koja je plakala na njegovoj sahrani. I dan danas se bori protiv predrasuda i osuđivanja zbog njenog dede. U školi je morala da uči o njegovim zločinima. Na tim časovima svi pogledi bili su usmereni ka njoj.

Ona kroz sve to prolazi svaki dan. Sve to ignoriše, glavu drži podignutom, pokušava da na svaku uvredu što finije odgovori ili ne odgovori. I ono što je razlikuje od nas, ne raduje se tuđoj nesreći.

Sve to je čini dobrom, sve ono što je ona mi nismo. Iako je unuka mračnog grofa zna šta sme, a šta ne sme, zna šta je ispravno, a šta nije."

Okrenuo se ka njoj. ,,Ostaviću te da razlisliš o ovome. Još uvek ima nade za tebe, što ne može da se kaže i za mene. Kako god bilo, to je samo tvoja odluka." Ostavi ju je samu.

Da li je upravu? Da li za nju još ima nade? Da li u svom srcu ima još malo dobrote? Ili je njeno srce postalo crno poput Aninig? Da li ju je Ana pretvorila u sebe?