Život sa kriminalom (Završena)

5. deo

"Dođi ovamo"-dodao je Alex gledajući ispred sebe.

"Ko je to ti?!"-upitao sam ga čisteći pantalone od prašine.

"To je ona nova"-odgovorio je prolazeći pored učenika.

"Koja?!"-dodao sam hodajući iza njega.

"Aya,Noa..Aya"-rekao je Alex.

"Ko joj je to uradio?"-upitao sam ga znatiželjno.

"Pitaj to tvoju devojku"-rekao je uzevši telefon u ruke.

"Zar opet?!"-dodao sam.

Nervozno sam prolazio kroz masu učenika. Kada sam se već izvukao iz gužve, primetio sam Klaru kako stoji pored ormarića. Čim je primetila da joj prilazim, odma je krenula da plače.

"Ne placi!"-razradio sam se.

"A ljubavi, ona..."-rekla je drhtavim glasom.

"Nema ali!"-dodao sam besno.

Sekund nakon moje rečenice mi je prišla i poljubila me.

"Klara, gotovo je... Jebeno je kraj!"-rekao sam iznervirano.

"Molim?!"-rekla je razočarano nameštajuci kosu.

"Vidi...i sama znaš da smo u vezi zbog mog oca. Klara ja tebe ne volim!"-rekao sam besno uzimajući telefon iz džepa.

"Pa bar mi pruži šansu"-dodala je plaćajući.

"Kakvu šansu? Skoro do ubila devojku."-rekao sam pokušavajući da se smirim da je ne udavim.

"A zašto je branis?"-upitala me je ljubomorno.

"Ne branim je, nego..."-odgovorio sam.

"Nego šta! Znala sam...jebeno sam znala!"-rekla je naglas, tako da su nas svi pogledali.

"Klara, preterujes!"-rekao sam već besno.

"Šta preterujem! Ne znas je ni 24h,a već..."-dodala je gledajući u nju kako leži na podu bez svesti.

"Klara, znaš i sama da se u nikoga ne bi zaljubio, a kamoli u nju"-rekao sam smireno koliko toliko.

"Noa, mogu se kladiti u život, da si se upravo zaljubio"-rekla je sa osmehom.

"Klara, toliko si željna smrti?"-upitao sam je.

"Dobro, dobro...hahaha"-rekla je srećno iz cudnog razloga.

Skupio sam pesnicu i udario istom o zid pored mene... Nekoliko trenutaka kasnije, telefon mi je pozvonio. Polako sam uzeo telefon iz džepa da me profesor ne primeti. Uzimajući telefon sam primetio da me zove Theo.