Onako zaleđenim rukama sam i ja njega zagrlila. Glavu sam spustila na njegovo rame, dok me je on mazio po butini. Uzeo je telefon i pustio je nekom poruku.
"Nemoj sad umreti, sada će doći."-rekao je drhtajući.
"Noa,-20 je"-rekla sam ispuštajući jednu po jednu slanu suzu.
"Znam, moraš izdržati"-odgovorio je puštajući poruke.
Nakon 5 minuta, ostavio je telefon sa strane,te ustao.
"Gde ideš?"-upitala sam ga.
"Nemoj da brineš, ne idem nigde"-rekao je sa osmehom na licu.
"Nije kao da me briga"-rekla sam skorašnji i pomalo nervozno.
Odjednom je skinuo majicu sa sebe. Brzo sam stavila ruku preko očiju, te krenula da se derem na njega.
"Zašto si skinuo majicu! Obuci se!"-rekla sam glasno.
"Vidim.... Sada ti nije hladno"-rekao je bacajući majicu na moje lice.
"To mene zajebavas, ne želim tvoj duks"-rekla sam besno.
"Kako hoćeš"-uzeo je duks sa mene, te krenuo da ga oblači.
"Dobro, dobro"-rekla sam.
Opet je skinuo duks, te mi ga opet bacio na lice. Polako sam ga uzela, te ga obuka preko moje majice, dok je on onako go stajao iznad mene.
"Nemoj mi stajati iznad glave"-rekla sam oblačeći njegov duks.
Samo me je pogledao, te seo pored mene, onako bez majice.
"Kako ti nije hladno?"-upitala sam ga.
"Ko je rekao da nije hladno"-rekao je dok je pokušavao da se ugreje na svakakve načine.
"Dođi"-dodala sam, te ga zagrlila.
Bili smo onako zagrljeni sve dok nismo zaspali rame uz rame.
*Dva sata kasnije*
Budi me neko lupanje o vrata. Podignem glavu sa Noevog ramena, te protrljam oči.
"Šta se dešava?"-upitao me je sanjivo.
"Zaspali smo"-rekla sam dok sam skidala njegov duks.
"Zašto je sad ovoliko toplo?"-upitao me je, uzimajući telefon.
"Nemam pojma"-dodala sam dok sam skidala duks.
"Noa!"-razdrao se neko iza vrata.
YOU ARE READING
Život sa kriminalom (Završena)
RomanceAya je osamnaestogodišnja devojka koja je zbog smrti oca morala da se preseli iz Amerike u Srbiju. Ona je poprilično povučena devojka u školi i samom privatnom životu. Za smrt njenog oca su krivi kriminalci koji su ga ubili u povratku kući. Od tada...
