"Izvini, mogu li da sednem pored tebe?"-upitao me je Noa.
"Naravno"-rekla sam tiho da me nije ni čuo.
Svo vreme sam pomerala stolicu što dalje od njega, ali stolica bi svaki put zaškripela.Nakon 45 minuta, zvonilo je za kraj časa.Htela sam što pre da ustanem i da odem, ali trenutak kada sam htela da ustanem, Noa me je uhvatio za ruku i povukao sebi u naručje.Ubrzo sam mu se izmakla i istrčala iz učionice.
"Šta je bilo Aya?"-upitala me je Ana.
"Noa...Noa je došao"-rekla sam plakajući.
"Kako?!"-dodala je uzrujeno.
"Ne znam"-dodala sam brisajući suze.
"Hajde, idemo napolje"-uhvatila me je za ruku, te smo krenule.
"Nemoj da plačeš zbog idiota, molim te"-rekla je sednuvši na klupu.
"Kako da ne plačem"-rekla sam sa suzama u očima.
"Zamalo da umreš"-odgovorila je.
"I trebala sam da umrem"-razdrala sam se.
"Aya, sad preteruješ"-dodala je razočarano.
"Ana, ti neshvataš. Ja moram da osvetim oca!"-rekla sam kroz mnogo suza.
"Ne moraš!"-rekla je.
"Moram!"-dodala sam i iste sekunde ustala sa klupe.
"Gde ćeš Aya?"-upitala me je Ana, uplašeno.
"U osvetu za ocem"-odgovorila sam.
Znala sam da će me to odvesti na pogrešan put.Mnogo sam bila vezana za oca i dan danas ne mogu da prihvatim da ga više nema.Ušla sam u školu, te otišla do biblioteke.
"Gde je Šon?"-upitala sam dežurnog profesora.
"Tamo"-pokazala mi je prstom na jednu prostoriju.
"Hvala"-dodala sam, te ušla u istu.
Na prvi pogled, prostorija je izgledala sasvim normalno, ali samo par trenutaka kasnije, moje mišljenje se promenilo.Polica sa knjigama se pomerila, te sam se našla u tamnoj, zapuštenoj sobici.
"Šon?"-uzviknula sam.
YOU ARE READING
Život sa kriminalom (Završena)
RomanceAya je osamnaestogodišnja devojka koja je zbog smrti oca morala da se preseli iz Amerike u Srbiju. Ona je poprilično povučena devojka u školi i samom privatnom životu. Za smrt njenog oca su krivi kriminalci koji su ga ubili u povratku kući. Od tada...
