Život sa kriminalom (Završena)

30. deo

Bile smo bliže školi. Tišina izmedju nas bi preovladavala sve dok ne bi došle do škole.

"Ja idem do Noe"-rekla sam Hiri, koja me nije ni saslušala do kraja.

Prevrnula sam očima, te krenula do Noe, koji se nalazio pored škole sa svojim društvom. Iznenadjeno sam stala naspram njega i slatko se nasmejala.

"Uf, šta mi radiš"-rekao je uhvativši me za kukove.

Pala sam na njegove grudi, te udisala taj parfem, zbog kojeg bi mi trnci prošli telom.

"Brate, koja ti je to sad?"-upitao ga je neki, meni nepoznat dečko.

"Moj život"-dodao je gledajući me ravno u oči.

"Zna moj brat, šta je dobro"-rekao je, te se nasmejao na svoju rečenicu.
Ruke sam obgrlila oko njegovog vrata, te nam spojila usne. Snažnim rukama me je sve više približavao sebi. Osećala sam se kao u bajci. Nisam htela da ovaj trenutak stane, ali morali smo da uzmemo vazduha. Polako sam se odmakla tako da nam čela budu spojena.

"Hajde, idemo"-dodado je uhvativši me za ruku.

"Ja sad imam matematiku"-rekla sam smoreno uzimajući knjige iz ormarića.

"Znam, ali moraš da ideš"-dodao je skenirajući mi svaku crtu lica.

"Ne mogu"-odgovorila sam odlučno, zalupivši vrata ormarića.

"Idemo zajedno"-rekao je gurajući me u učionicu.

Seo je na moje mesto, te ostavio ranac do sebe.

"Gde ću ja da sednem?"-upitala sam ga sklanjajući pramen kose iza uha.

"Kod mene, dodji"-rekao je dok sam se ja nameštala u njegovom krilu.

"Šta ako te profesor vidi?"-upitala sam ga uzimajući svesku iz ranca.

Polako mi je prišao uhu. Kroz njegov vreli dah sam osetila kako sam se najžeila od glave do pete.

"Nikad te neću napustiti"-šapnuo mi je na uvo.

Pažljivo sam ga slušala sa zatvorenim očima.