Život sa kriminalom (Završena)

14. deo

*Aya Pov*

Noć je već uveliko pala.Svoje dragoceno vreme sam trošila na istraživanje kriminalaca, koji su igrom slučaja ubili mog oca.Veoma umorno ustajem sa poda i laganim koracima odšetam do kuhinje u nadi da ću naći nešto za jelo.Otvorila sam frižider i naravno bio je prazan.

"Moram da nađem neki posao"-rekla sam sama sebi.

Zatvorila sam isti, te se bacila na kauč.Uzela sam daljinski, te istim uključila televizor.

"Mladi osamnestogodišnji dečko po imenu Noa je sinoć u jednom od većih kafića pucao u grupu ljudi iz vatrenog oružja.Toliko za sada.Studio."-rekao je čovek sa televizora(Noeva slika je bila na televizoru).

"Nemoguće.."-rekla sam iznenađeno, te brzo ustala.

Brzo sam ustala i obukla jaknu.Nakon 10 minuta našla sam se u centru.Iz nekog razloga sam bila veoma uplašena.Da li će preživeti?Gde se sada nalazi?Koliko će vremena provesti u zatvoru?Zašto je to uradio?
Previše pitanja mi se motalo po glavi, ali za svako pitanje nije bilo odgovora.

"Da samo znaš u šta si se uvalio"-rekla sam dok sam trčeći prelazila ulicu.

Uzela sam telefon i pozvala ga.Naravno bio je nedostupan.Zvala sam ga dok mi nije pustio poruku.

"Mala, nadjimo se iza ugla"

Stala sam, kao da je ceo svet stao.Od prevelike doze sreće sam prestala da mislim o životu.Nasmejala sam se na poruku, te krenula do odredjenog ugla.Nije mi puno trebalo do tamo.Trebalo mi je možda 10 minuta brzog hoda.Stigla sam do ugla...Videla sam ga u ćošku sa Alexom kako priča nešto.Potrčala sam prema njemu i sam moj učinak me je iznenadio.Potrčala sam prema njemu i snažno ga zagrlila sa leđa.Polako se okrenuo i poljubio me u teme kose.

"Zašto si to uradio?"-upitala sam ga razočarano.

"Zato što sam morao da se osvetim"-rekao je rukom prelazeći preko moje kose.

"Da li znaš da te trenutno traži cela država"-rekla sam blago uplašeno.

"Znam i ne žalim zbog toga"-dodao je nervozno.

"Noa, moramo da idemo"-dodao je Alex gledajući u telefon.