Život sa kriminalom (Završena)

57. deo

*nedelju dana kasnije*

"Hajde, hajde, prolazi!" razdrao se Ognjen iz petnih žila.

Uzimam pištolj i brzim korakom pratim Ognjena. Jako masna kosa mi je smetala, tako da sam uzela gumicu i vezala kosu u visoki rep.
Nanišanim pištolj u nadi ako se neko stvori ispred nas.

"Gde je Noa?" tažim odgovor.

"Ne gledaj u mene, još nismo sigurni gde je tačno" odgovorio je sa dovoljnom dozom besa.

*Noa Pov*

Sve me boli. Jako iscrpljen i umoran otvorim oči. Trepnem par puta jer mi je vid bio mutan. Okrenem glavu i u mom videokrugu primetim bele zidove i malu bočicu kako se polako puni nekom tečnošću. Pratio sam cevku koja je dolazila iz bočice i primetio da je ustvari to tečnost iz moje krvi. 
Podignem ruku i iz sve snage izvučem sve igle iz mene. Ustanem na noge, te u istom trenutku padnem na krevet. Nisam osećao noge. Prodrmam ih malo i ponovo se vratim na noge. Uzimajući pištolj iz fioke, začuje se glasan alarm. Potrčim i krenem sve redom da ih ubijam.
Toliko mi nedostaje. Toliko mi nedostaju njene nežne usne, koje bi me ljubile danonoćno. Taj njen miris bi mogao osetiti samo u njenom zagrljaju. Samo sam čekao trenutak kada ću je ponovo videti. Nadam se da je dobro i da uživa kod kuće u miru, a ne u kriminalu.

*Aya Pov*

Vratim pogled napred i osetim kako me trci prodju telom. Oči pune slane tečnosti, sam spustila pogled u stomak, koji je već dovoljno krvario. Podignem majicu i ugledam gadnu ranu za moje oči. 
Već je krenulo pomalo da mi se muti pred očima. Onako polako zaklapajući oči primetim sve oko sebe kako mi čiste ranu, dok drugi deo grupe nas brani.