"Aya, samo da ovo nije san"-dodao je očima punim sitnih čestica koje su presijavale njegove oči poput čokolade.
"Nije, ne brini se"-rekla sam polako mu prilazeći.
"Ti ćeš mene ubiti lepotom"-rekao je sklanjajući mi zaluteli pramen iza kose.
"Dosta romantike, moram da ispeglam kosu."-okrenula sam mu ledja i lagano krenula prema sobi.
Hodajući ka sobi, snažne ruke sam osetila na mom struku. Mogla sam osetiti svaki njegov uzdah. Nagnula sam glavu na njegovu, te mu polako stiskala ruke, koje su se odavno našle ispred mene.
"Noa... Moramo da idemo"-rekla sam okrenuvši se prema njemu.
"Možemo i sutra"-rekao je gledajući me ravno u oči.
Na sekundu sam nam spojila usne, te mu rukom prošla kroz neurednu kosu.
"Jao Bože"-rekao je ljubivši me po licu.
"Ne, ništa pre braka"-dodala sam ulazeći u sobu.
"Znači tako smo krenuli... Dobro, dobro"-odgovorio je nameštajući kosu.
"Hahahahaha"-zlobno sam se nasmešila i zaljubljeno zatvorila vrata svoje sobe.
"Šta mi radi čoveče"-rekla sam sama sebi tiho, gledajući se u ogledalo.
*sat vremena kasnije*
Ispeglana, u haljini i štiklama izlazim iz sobe. Noa, već smoreno sedi za kuhinjskim stolom i gleda nešto na telefonu. Udarac štikli ga je skrenulo sa misli, te me je iste sekunde pogledao. Onako neuredna kosa ga je činila još lepšim. Bio je poput sna iz detinjstva. Jednostavno me je ostavio bez daha. Sklonila sam stidljivi pogled i polako sišla u kuhinju.
"Jebote"-dodao je ustajući sa kuhinjske stolice.
"Noa, ja....."-rekla sam.
Poljubcem me je prekinuo u pola rečenice. Nežno mi je pomerao usne u ljubavnom ritmu. Ruke sam smestila iza njegovog vrata, dok je on svoje ruke držao na mojim kukovima.
YOU ARE READING
Život sa kriminalom (Završena)
RomanceAya je osamnaestogodišnja devojka koja je zbog smrti oca morala da se preseli iz Amerike u Srbiju. Ona je poprilično povučena devojka u školi i samom privatnom životu. Za smrt njenog oca su krivi kriminalci koji su ga ubili u povratku kući. Od tada...