Život sa kriminalom (Završena)

47. deo

"Noa... Gde smo mi?"-upitala sam ga uplašeno i pomalo sanjivo.

"mhm..."-rekao je kroz zube.

"Noa!"-uzviknula sam.

"Molim, molim"-rekao je sednuvši u sedeći položaj.

"Gde smo?"-upitala sam ga.

"Nemam pojma"-rekao je u sekundi, te se vratio u ležeći položaj.

"Ustaj! Moramo da idemo"-dodala sam i ustala sa poda.

Ustala sam i protrljala oči. U ćošku prostorije sam primetila naše stvari. Pištolji i puške su se nalazile na stolu u drugom kraju sobe.

*Pisac Pov*

Aya je bila laganim koracima prišla stolu sa oružjem. Crni pištolj se nalazio ravno pred njom. Polako ga je uzela i pažljivo razmatrala. Sklonila je jedan pramen kose iza uha, te repertirala pištolj (nemam blage veze kako se to kaže no hate pičke). Otišla je do Noe, te su se zajedno spremili za borbu.

*Aya Pov*

Sela sam na stolicu pokušavajući da obujem dobijene crne čizme. Nakon par trenutaka sam ih obula i primetila da su mi prevelike.

"Noa... Imamo problem"-rekla sam.

"Kakav sad problem"-dodao je smoreno.

"Čizme... Velike su mi"-rekla sam udarajući čizmama o stolicu.

"Kako bre, koji su broj?"-upitao me je čučnuvši kraj mene.

"38"-odgvorila sam sa spuštenom glavom.

"Pa koji ti nosiš?"-nasmejao se.

"36"-pogledala sam ga, te prekrstila ruke.

"Ti mene zajebavaš"-ustao je, te stavio oružja na svoja mesta.

"Šta da radim, Noa?"-upitala sam ga, ustanuvši sa stolice.

"Ne znam"-dodao je hladno.

"Zašto mi je trebao kriminal u životu"-rekla sam sa glasom razočarenja.

"Ja sam kriv, ja sam kriv što si ti umešana u ovo"-rekao je stavljajući rukavice.

"Kako to misliš? Naravno da nisi... Ja sam svakako ovo jednom trebala da doživim, samo... Samo nisam znala kad"-odgvorila sam.

"Moramo da saznamo zašto su ubili tvog oca i zašto nakon toliko godina tebe jure"-rekao je, te mi polako prišao.