Život sa kriminalom (Završena)

67. deo

Uzevši hranu sednem sa Hirom na terasu i krenemo da jedemo.

"Sad ozbiljno Aya, trebalo bi da odeš do lekara"

"Proćiće, samo je običan grip"

"Znam, znam, ali ipak"

"Ne znam šta ti je"

"Žao mi je što ti ovo kažem, ali... Šta ako si trudna?"

Zagrcnem se, te uzmem sok. Da li je ona normalna... Ja.. Ja kao majka... Daleko bilo.

"Odakle ti to? Jesi normalna? Nisam trudna"

"Budi tu, odmah se vraćam"

Mirno sedeći na stolici i uživajući u hrani i pogledu primetila sam da Hira ulazi u apoteku.

"Ne, ne samo to" naravno kupila je test za trudnoću.

Prevrnem očima misleći čime pre da je ubijem. Slamčicom ili da je bacim sa terase. Par minuta kasnije, vratila se srećna za sto.

"Izvoli" pružila mi je kutiju.

Došlo mi je da je bacim sa terase.

"Baš ti hvala seko"

"Uvek"

*3 sata kasnije*

Dolazim umorna kući. Bacim se na krevet veoma iscrpljena. Ustanem i odlučim da se presvučem u pidžamu. Otišla sam na sprat i presvukla se. Ušavši u toalet operem zube, te se pogledam u ogledalo. Prevrnem očima, te izađem.

"Nisam trudna, nisam"

"Molim" rekao je Noa, ulazivši u stan.

"Nebitno" kažem kao iz topa.

"Zašto si toliko nervozna?"

"Ma Hira me je iznervirala? Jesi gladan, sada ću nešto spremiti"

"Dobro.." kaže zbunjeno.

Nervozno otrčim u kuhinju i uhvatim se za glavu. Ne nemoguće, nisam trudna, još sam mlada, nemoguće. Nasmejem se sama sebi te izvadim sve potrebne sastojke za ručak. 
U toku kuvanja mi pripadne muka, te brzim korakom odem to kupatila.

"Jesi dobro!?" upita me Noa.

"Jesam, jesam"

"Hajde idemo do lekara"

"Nema potrebe"