Život sa kriminalom (Završena)

69. deo

"Ispruži ruke i zažmuri"

"Zaštoo"

"Hoćeš ili nećeš?"

Zažmurela je i ispružila ruke. Izvadila sam sliku u suzama i stavila joj na ruke.

"Otvori" otvorila je i sekunda kasnije stavila po strani i ustala sa klupe.

Nasmejala sam se, te ustala sa njom. Počela je nenormalno da plače, što je nateralo i mene da plačem. Obe smo se gušile u suzama.

"Blizanci su" kažem.

"Kako ćeš reći Noi?"

"Nisam još ništa smislila"

"Moraš što pre"

"Znam"

*2 sata kasnije*

Stojim uz krevet i gledam odeću koja je Hira kupila za bebe. Bile su raznih boja. Odjednom, nenadajući se, Noa je ušao u sobu.

"Ejj, šta gledaš..."

Pogledavši u moje ruke, u kojima sam držala mali žuti kompletić sa žirafom na levoj strani. Stavio je ruke preko usta, te ispustio suzu. Iz farmerki izvučem sliku i pružim mu.

"Je l me zajebavaš sad ili?"

"Ne" kažem uz osmeh.

U sekundi mi priđe i poljubi me u dug poljubac. Mogla sam osetiti naše suze na usnama.

"Noa..."

"Molim"

"Blizanci su"

"Ti ćeš mene ubiti"

Snažno me zagrli. Osetivši kako plače. Niko nije mogao zaustaviti našu sreću.

"Alo, ljubavi, nemoj da plačeš"

"Ja... Ja.. Ja da postanem otac..."

"Znam" nasmejem se.

"Dođi sedi, nemoj da se umaraš".

"Jao bre"

"Samo ti tu sedi"

*8 meseci kasnije*

8 meseci. Još malo pa ću se poroditi. Stomak je veći nego što sam očekivala. Od njega nisam ništa mogla da radim, sem da sedim i ležim. Noa je jako uzbuden, već je spremio sobe. Da dve devojčice. Već smo im dali imena. Zvaće se Rea i Kenia. Jako smo uzbuđeni zbog tog dana iako je meni dojadilo sedenje i ležanje. 
Takođe sam se zbližila sa majkom. 3 godine je nisam videla i svaki dan je želim pored sebe. Jako je srećna što će postati baka.

"Noa, dodaj mi vode!"

"Evo sekund"