54. deo

510 27 0
                                    

Sa bolom u nozi izadjem na površinu. Sirene policajaca su odzvanjale gradom. Ova osveta mi je bila preko potrebna u životu. Bukvalno mi je život sada kriminal u neku ruku.
Prevrnem očima, te poglem ranu, koja je već pomalo krenula da zarasta.

"Kada opet idemo?"-tražim odgovor.

"Toliko si željna smrti?"

"Izvini, kakav ti problem imaš sa mnom?"-kažem.

Besno uzmem ranac sa stola, kao i ostale potrebne stvarčice.

"Kuda si krenula?"-upita me.

"To nećeš znati"

Iznervirano se osmehnem, te stavim ranac na ledja. Nisam mogla da čekam 7 dana da bi ga spasila.
Potrčala sam i naglo zastala, jer sam u bližoj daljini primetila jednog od žandarmerije. Polako uzmem pištolj i nanišanim ga njemu ravno u glavu. Čim opalim hitac, ostali policajci se skupe i krenu prema mom drvetu. Iznenada, krenem da trčim iz sve snage. Trčajući kroz gustu šumu se sapletem o granu. Ustanem i pogledam teritoriju oko sebe.

"Kuda sada"-kažem nervozno.

Primetivši da su mi za petama, potrčim i  krenem da se spuštam niz jedno brdo. Trčajući sam primetila da to uopšte nije brdo, već planina kojoj nigde nije bilo kraja.
Umorna od trčanja, sednem na blatnjavu travu i uzmem gutalj vode. Kako sam vratila flašiću, iz ranca je ispao mali papirić. Zbunjeno ga uzmem i otvorim.

*Šta god da se desi, znaj da te volim i nikad te neću zaboraviti*

Rečenica ispisana na papiriću me je naterala na suze, koje su više bolele od bilo koje rane.
Vratim papirić u ranac, te ustanem na noge. Obrišem suze i krenem dalje. Dalje u potragu za istinom.

Život sa kriminalom (Završena)Where stories live. Discover now