"Noa, molim te me pusti da ja ovo sama rešim"-dodala sam iscrpljeno.
"Ne želim jebeno da te izgubim!"-razdrao se.
"Noa, kapiram ja, ali..."-rekla sam sa spuštenom glavom.
"Nema "ali" Aya"-rekao je brisajući krv sa glave.
"Izvini"-okrenula sam se, te krenula niz šumu.
Gledao me je veoma razočarano.Jako me srce boli što sam ga razočarala.Vratila sam pištolj sa strane, te nastavila da trčim kroz gustu i maglovitu šumu.Čim sam došla u najdublji deo šume, shvatila sam da je ovo pogrešna ideja, jer se mnogo bojim mraka.Onako uplašeno sam hodala po šumi sa velikom dozom straha.Svaki šum da li ptice ili zeca bi me stravično uplašilo.U bližoj daljini sam primetila nešto poput čoveka, koji mi se približivao.
"Ko je to!"-razdrala sam se.
Iste sekunde sam uzela pištolj u ruke, te krenula nazad.
"Hoćete li da mi kažete?"-upitala sam glasno.
Tako hodajući unazad sam u jednom trenutku osetila kako mi neko drži maramicu preko usta.Pokušala sam da se izvučem iz ruku manijaka, ali nije mi išlo za rukom.Samo par sekundi kasnije, moja svest se izgubila.
*2 dana kasnije*
Budim se sa velikom dozom hladnoće.Pokušam da ustanem, ali me zadrži konopac na rukama i nogama.Počnem veoma besno da se pomeram što mi je pomoglo da izvučem jednu ruku i skinem selotep sa usta.
"Zašto jebeno nisam poslušala Nou?!'-rekla sam sama sebi.
"Gde sam to ja?"-opet sam upitala samu sebe, te pogledala sve oko sebe.
Bilo je to neka napuštena fabrika puna nekakvih kutija.Bilo je gore od noćne more.Smrdelo je nenormalno grozno.
YOU ARE READING
Život sa kriminalom (Završena)
RomanceAya je osamnaestogodišnja devojka koja je zbog smrti oca morala da se preseli iz Amerike u Srbiju. Ona je poprilično povučena devojka u školi i samom privatnom životu. Za smrt njenog oca su krivi kriminalci koji su ga ubili u povratku kući. Od tada...
