68. deo

523 21 0
                                    

"Zašto Aya?"

"Zato, ne volim da idem kod lekara"

"Dobro, dobro. Idem ja do Alexa, ti budi tu"

"Hoću, ne brini"

"Ajde, volim te"

"Volim i ja tebe"

Ustanem i umijem se. Malo razmislim i skapiram da prolazim kroz grozne probleme. Umorno ustanem i stanem pred ogledalom u sobi. Podignem majicu, ali stomak je bio iste veličine kao i pre.

"Nisam trudna"

Siđem u kuhinju i isključim ručak. Idem kod lekara. Otrčim do sobe i presvučem se. Oblačivši majicu, primetim kako mi telefon vibrira na stolu. Uzmem ga i primetim obaveštenje.

"Kasni vam 7 dana"

Udarim se po glavi i bacim telefon. Obučem farmerke i izađem iz stana. Brzim korakom uđem u auto i odvezem se do bolnice. Jako nervozno udjem.

*2 sata kasnije*

"Čestitam, trudni ste"

Ispustim suzu sreće. Stavim ruke preko lica i krenem svom silom da plačem. Ovo je nemoguće. Kako?

"Izvinite, pogrešila sam"

"Kako to mislite" iz ležećeg položaja se namestim u sedeći.

"Blizanci su"

Padnem na krevet i slatko se nasmejem. Ovo je neverovatno. Prvo o čemu sam razmišljala je to, kako ću mu reći. Kako ću reći Noi? Da li će biti ljut ili srećan. Ali bitno je to da ću roditi dva mala anđela, koja nikad neću napustiti.
Ustanem sa slikom ultra-zvuka u ruci. Ruke su mi se previše tresle. Uzmem telefon te pozovem Hiru.

"Halo, moramo hitno da se vidimo" kažem kroz srećan plač.

"Halo, Aya! Zašto plačeš!"

"Dođi u centar"

*Sat vremena kasnije*

Sedim na klupi uplakana, gledajući u ultra-zvuk. Izgubila sam se u mislima, jer ću postati majka i to sa čovekom kojeg volim. Pogidnem glavu i u daljini primetim Hiru kako trči. Sakrijem sliku u džep, te ustanem.

"Zašto plačeš?" jako me zagrli i poljubi me u obraz.

"Stani, stani, smiri se"

"Ne mogu, je l Noa ima veze sa tim?"

"Ne, ne stani"

Život sa kriminalom (Završena)Where stories live. Discover now