Život sa kriminalom (Završena)

49. deo

Umorno sam ustala, te krenula laganim koracima da šetam za Noom, koji je sve više i više ubrzavao korak.

"Stani Noa, izgubiću te"-rekla sam.

"Nećeš, samo požuri"-dodao je mahnuvši rukom.

Samo par trenutaka kasnije sam ga izgubila iz videokruga. Jako sam se bila uplašila, te sam krenula da trčim. Velika količina znoja se slivala niz moje telo.

"Noa!"-razdrala sam se sa očima punim suza.

Jako me je zabolelo to što me nije poslušao i stao. Hodajući šumom, u bližoj daljini sam primetila nešto. Ubrzala sam korak, te primetila da je to jedan od stražara. Brzo sam uzela pištolj i pucala ravno u njega. Potrčala sam u desnu stranu i našla se ispred nečega veoma velikog. Bilo je veoma čudno i... veliko.... Sa leđa su me uhvatili stražari, koji mi zamalo ruke nisu polomili. Iznervirano se pomerim, te ih šutnem u slabu tačku. Držajući se na bolno mesto sam krenula da trčim ka veoma gustoj šumi. Bilo je jako napeto, jer je bukvl krenula potera za mnom.

"Ko su ti ljudi?"-upitala sam samu sebe zabrinuto.

Trčajući kroz pustu šumu, veoma stresno i uplašeno sam se saplela o granu, te glavom udarila o kamen. Samo par trenutaka kasnije sam ostala bez svesti.

*2 dana kasnije*

Budi me jak šamar na mome licu. Umorno otvorim oči i primetim da se nalazim u nekoj prostoriji. Bila je mala i izolovana od drugih. Stražara je bilo svuda...

"GDE TI JE DEČKO!"-uzviknuo je jedan dečko veoma besno, što se moglo videti u njegovoj crvenoj faci.

"Neću da ti kažem ćelavi"-dodala sam, te se sebi slatko nasmejala.

"Kučko? Mene si našla da zajebavaš?!"-razdrao mi se milimetar od lica.

"Mogao bi nekad da opereš zube, čoveče...zaudaraš..."-rekla sam, te prevrnula očima.

"Petre ubiću je majke mi!"-uzviknuo je, te snažno udario šakom o sto.

"Ne možeš, treba nam. Zna ta mala mnogo toga, vodi je"-rekao je, te su me odveli u ćeliju.