Život sa kriminalom (Završena)

53. deo

Zašto su ljudi postali toliko toksični? Milion pitanja, ali odgovora nije nigde bilo. Pažljivo osmatrajući, primetim lika sa druge strane kako se sprema da puca. U sekundi se spustim na pod, te mi metak prodje iznad glave.

"Beži!"-kažem.

Potrčim niz stepenice i par trenutaka kasnije se nadjem na prvom spratu.

"Kuda sada?"-rekla sam tražeći odgovor.

"Ovamo!"

Mahne rukom na desnu stranu, prema velikom hodniku. Počela sam trčati bez imalo snage u svome telu. Trčavši za Petrom osetim jak bol u predelu butine.

"Uff"

Padnem na pod, držajući se za butinu, koja je nenormalno krvarila.

"Kreni!"-razdrao se, te mi prišao i podignuo me.

Šepajući sam krenula da trčim. Par minuta kasnije smo ušli u jednu od labaratorija. Petar gurnuvši ormar zaglavio vrata.

"Daj da vidim"-rekao je cepajući komad svoje majice.

Ispružim mu nogu, te komad majice veže iznad pogođenog dela. Ustanuvši sa poda pogledam na vrata, koja su skoro razbijena.

"Moramo da idemo"-doda Petar

*3 dana kasnije*

Sedim na hladnom betonu i ispijam poslednji gutalj kafe. Hladnoća je bila prevelika, ali smo bar na sigurnom.

"Kako ćemo sada da ga spasemo?"-upitam ga.

"Stani sad malo, vi ste u vezi?"

"Da?! Sada će 3 godine"

"Au, čudo da ga nisi odbila kao i druge"

"Ja nisam devojka koja je u vezi samo zato što je popularan, nego zato što ga volim"

"Okej, okej samo kažem"

"Bolje ti je da ćutiš"-kažem.

"Zašto?"

"Jer šta god da želiš da kažeš me neće rastaviti od Noe"

"Aya, ja to radim za tvoje dobro!"

"Ti želiš samo da nas rastaviš!"

"Da, jer..."

"Jer?!"

"Bukvalno zaslužuješ boljeg momka, Noa je samo napaljeni klinac, koji.."-promrljao je sebi u zube.

"Zašto želiš da nas rastaviš?"-upitam ga.

"Saznaćeš, kad tad"