Život sa kriminalom (Završena)

50. deo

Bacivši me unutra, polako ustanem sa poda, te se naglo osvrnem. Bila je to mala soba sa jednim krevetom i lavaboom. Nervozno sam se uhvatila za glavu i razdrala se. Ispustila sam jednu bednu suzu, koja mi je prelila čašu. Okrenem se iza sebe nadajući se da ću naći ono što mi treba, a to je ventilacija. Ona mi je trenutno jedini izlaz. Samo nekoliko trenutaka kasnije, nešto ispod mog kreveta je bilo palo.

"Hej"-kaže.

"Molim?"-zbunjeno se sagnem ispod kreveta i ugledam klinca kako dolazi iz ventilacije.

"Idemo"-rekao je.

"Kuda?"-upitam ga.

"Hajde! Dolaze!"-uzviknuo je, te sam ušla za njim u ventilaciju.

*Noa Pov*

"Recite mi! Gde je Aya!"-uzviknuo sam, onako vezan za stolicu.

"Sada smo sami ovde, srce"-rekla je devojka plave kose, obučena u beli mantil.

"Beži bre kujo"-kažem.

"Nemoj tako da se ponašaš, nije lepo prema lepšem polu"-rekla je vadeći iglu iz fioke.

"Pu, pu daleko bilo. Govno od mog kera je lepše"-rekao sam gledajući u jako svetlo, koje je neprestano zurilo u moje lice.

"Tako ćemo da se igramo?"-upita me.

"Naravno da da?! Ma ne ja ću da te muvam da bi se ti osećala ugodno"-rekavši joj, osetim jak bol u predelu lakta.

"Uu jebem ti..."-stisnem zube, te iz sve snage rukom udarim o stolicu.

Vadivši iglu iz moje ruke, njeni hladni prsti su se mogli osetiti po mojoj vreloj koži. Jedva podignuvši ruku pokažem joj srednji prst, te naglo ustanem i izvadim pištolj iz noge.

"Ne mrdaj!"-uzviknuo sam, ali baš tada je nastala mrtva tišina.

"Beži!"-rekla je uplakano.

Potrčim niz hodnik i ugledam baš njih.