Život sa kriminalom (Završena)

55. deo

Šetajući šumom, u daljoj blizini primetim neko šuškanje. Polako izvadim pištolj i nanišanim ga ka žbunu. Korak po korak ii..

"Idi bre"-stavim ruku na čelo i izdahnem.

Iz žbuna je izašao mali pas, bele boje. Bio je blatnjav, ali sladak. Repić mu je brzinski išao levo-desno. Čučnem kraj njega i nežno ga pomazim. Svoje malene šapice je stavio na moja kolena. Bio je jako mršav, izgledalo je kao da ništa nije jeo nedeljama. Skinem ranac sa ledja i uzmem parče hleba, koji se nalazio u mom rancu. Čim je video parče hleda, repić mu se kretao još brže. Skakajući mu pružim, te ga pojede u sekundi.

"Uff koliko si gladan"

Izvadim još parčića hleba i dam mu. Bio je još mali da bi ostao gladan.

"Nazvaću te Leo"

Pogleda me, te nastavi da jede. Za razliku od drugih kerova bio je miran i umiljat. Ustanem i očima potražim nešto u šta mogu da mu sipam vodu, ali nije bilo ničega. Izdahnem, te opet čučnem kraj njega. Spojim obe ruke i jedva nekako sipam vodu u ruke. Pružim mu ruke pune vode. Slasno je pio vodu, dok mi pola nije iscurelo. Vratim flašicu u ranac i ustanem. Nežno ga pogledam i mahnem mu. Okrenuvši glavu osetim kako me nešto udara po nogama. Spustim pogled i primetim njegov mali repić kako udara o moju nogu. Nasmešim se i uzmem ga u naručje.

"Od sada si ti moja mala ljubav"