"Uzeću ovu belu"
"Ajde obuci je da vidim"
Jedno 10 minuta kasnije sam obukla, jako dobro mi je pristajala iako je ni jednom nisam obukla. Bila je kao sašivena za moje telo.
Obučem je i pogledam u Hiru. Samo u jedan pogled ostane u šoku. Otvori usta i ustane.
"Aya, ovo nisi ti"
"Kako mi stoji?"
"Omg, prelepo ti stoji"
"Još samo da ispeglam kosu i to je to"
"Ja ću da te našminkam."
"Neću nešto pretrano, Hira. Samo puder i maskaru"
"Dobro dobro"
*Sat vremena do žurke*
Uzimam peglu za kosu i češalj iz kupatila i sve pružim Hiri.
"Hajde ispeglaj mi kosu"
"Ali, ja..."
"Hajde, hajde"
Pramen po pramen i za kratko vreme mi ispegla kosu. Sebi blago nanesem puder i stavim maskaru.
Hira je takođe bila spremna, samo još Noa i Hirin dečko da dođe. Da, Hira ima dečka.
Prošli su sekunde, minuti, sati, ali njih još nije bilo.
"Gde su do sad? 9 i 10 je."
"Sada će doći smiri se Hira"
Samo sekund posle, zvuk sirene se oglasio. Ustala sam i obukla štikle i uzela telefon sa stola. Hira je već bila spremna, te smo zajedno izašle.
Noa je bio pred vratima. Hodajući tako niz stepenice, mogla sam osetiti tu šokiranost od strane Noe. Gledao me je kao nikad.
Stavila sam osmeh na lice i izašla ispred zgrade.
"Dođi ovamo" rekao je.
Uhvatio me je za struk i povukao ka sebi. Bili smo svega milimetar odvojeni. Mogla sam osetiti taj vreli dah. Pogledam ga u oči, te poljubim na sekundu.
"Moramo da idemo" nasmešim se, te uđem u auto.
ВЫ ЧИТАЕТЕ
Život sa kriminalom (Završena)
Любовные романыAya je osamnaestogodišnja devojka koja je zbog smrti oca morala da se preseli iz Amerike u Srbiju. Ona je poprilično povučena devojka u školi i samom privatnom životu. Za smrt njenog oca su krivi kriminalci koji su ga ubili u povratku kući. Od tada...
