Život sa kriminalom (Završena)

52. deo

Zaista me to boli, jer tek sada zapravo osećam da se ja iz sekundu u sekundu sve više i više zaljubljujem u Nou. Vrativši film unazad, na deo života gde sam bila hladnokrvna mi je skrenuo pažnju na sadašnjost. Srce bi mi nenomarno lupalo kada bi se setila njegovog vrelog zagrljaja, koji bi me opustio da napustim sve negativne misli. Samo taj jedan pogled je falio da mu sve oprostim. Ali sada tog pogleda nema, jer smo zaglavljeni daleko od svih...

"Pusti me!"-poviknem ton, te krenem da cimam ruke.

"Polako mala... Smiri se"-doda sa zadovoljstvom.

"Pazi šta pričaš!"-rekla sam gledajući je u oči.

Trenutna misao mi je u glavi, kako da uzmem nožić iz zadnjeg džepa, a da me ne primeti. Blago joj se nasmešim da ne bi posumnjala, ali trenutak njene nepažnje joj je okonačlo život. Čovek u crnom joj je opalio hitac ravno u glavu. Bio je srednje visine sa plavim očima poput okeana. Nije rekao ni reč, samo mi je pristima pokazao da krenem za njim. Hitro uzmem nož iz dzepa, te skinem lance sa ruku i nogu. Ustavši sa kreveta, protresem ruke i noge, te krenem za plavookim likom. Stavivši više kao kacigu na glavu sam se osećala više sigurnije. Uzela sam pušku iz ranca, te krenula za nepoznatim likom.

"Kako se zoveš?"-promrljam kroz kacigu.

"Petar"-kaže.

"Aya, drago ti je"

"Nadam se"

"Zašto mi pomažeš?"

"Jer sam Noev brat i moram vas spasiti"

"Molim?"- zastanem onako u šoku. 

Zašto mi Noa nikad nije rekao da ima brata? Nikad nije ni pričao o tome. Zašto je krio to od mene?