Život sa kriminalom (Završena)

58. deo

Očiste mi ranu, te mi pruže vodu i nešto hrane što su imali.

"Ne odustaj sada, sada kada smo pri kraju pakla" dodao je Ognjen.

"Želela bih opet da osetim njegove nežne usne, kako pomeraju moju u ritmu ljubavi. Ognjene, mnogo mi nedostaje" kažem uz suze.

"Primećuje se dovoljno, hajde ustaj sada, moramo da ga nadjemo"

Ustanem i pridržim se za Ognjenovo rame. Sve me boli. Spustim ruku i uzmem pištolj. Pokušala sam ostati normalna, jer već skoro mesec dana nisam videla Nou. Ko zna gde je i kako je.

*Noa Pov*

Svom brzinom trčim prema spoljašnjem svetu, prema glavnim vratima za izlazak.
Samo par trenutaka kasnije se nadjem na vratima. Uzmem karticu iz džepa, te istu provučem i napokon nakon skoro mesec dana osetim vazduh i život. Istrčim u šumu. Alarm se idalje oglašavao, a čuvara je bilo svuda. Trčajući kroz šumu u bližoj daljini primetim takodje nešto veliko, slično predhodnom zatvoru.

*Aya Pov*

Izlazimo, te pogledam u brdo.

"Šta ako je gore. Gore na brdu..." promrljam kroz zube.

"Nije, bili smo gore"

"Znam, ali ipak...."

"Hajde idemo na drugu lokaciju"

Sjebano koračam za njima. Previše mi nedostaje. Želim opet da osetim te usne, od kojih se uvek naježim.
Hodajući kroz šumu, bolovi su polako prolazili i previše sam zahvalna Ognjenu koji me je spasio. Da nema njega bukvalno... Ne bi sada bila ovde, ovde blizu kraja ovog pakla i takoreći kriminala.
Šuma je bila gusta, ali pusta. Samo su sitne ptičice pevušile svoje pesme u sreći. Tama šume je bila obuzela svu površinu šume.
Već je polako padao mrak. Hladnoća bi osetila moju kožu, te bi se jako naježila. I jaknu koju sam imala me nije dovoljno grejala. Želela bih da se grejem u njegovom zagrljaju.