Život sa kriminalom (Završena)

6. deo

*Aya Pov*

Polako sam u bolovima otvorila oči i onako još u šoku okrenula glavu, da vidim gde se ja to nalazim.Osvrnula sam se, ali učinilo mi se kao da sam izgubila pamćenje.

"Gde se ja to nalazim?"-upitala sam samu sebe, poprilično nervozno.

Uplašeno sam ustala sa kreveta i izašla na vrata. Izlaskom kroz ista našla sam se na hodniku škole. Ubrzala sam korak prema stepeništu za drugi sprat. Veoma uplašeno sam se penjala, dok se nisam sudarila sa nekim. Bio je poprilično visok.

"Auf, moja glava"-rekla sam držeći se za glavu.

"Aya?"-rekao je meni nepoznata osoba.

"Kako mi znaš ime?"-upitala sam ga, ustajući sa poda.

"Zar ne se ne secas?"-upitao me je tužnim glasom.

"Tom?"-dodala sam.

"Napokon.. Šta ćeš ti ovde"-rekao je prilazeći mi.

"Odjebi, manijače"-rekla sam, te protrcala pored njega.

"Stani!"-rekao je glasno, jureći me.

Uplašeno sam trčala uza stepenice, te roku od minut došla do moje učionice.

"Bolje je po tebe da stanes!"-rekao je besno.

Brzo sam otvorila vrata svoje učionice i uplašeno ušla unutra.

"Pomozite mi!"-rekla sam plakajuci.

"Šta se dešava?"-upitao me je Noa.

"Taj... Taj... Manijak..."-nisam mogla da dišem od suza.

"Stani smiri se"-prišao mi je, te me pomazio po glavi.

I njega sam se uplašila, te se odmakla.

"Nemoj praviti od sebe kukavicu, osveti se!"-rekao mi je gledajući me u oci.

Trenutak nakon te rečenice je probudilo to nešto u meni. To nešto neobično. Pomerila sam ga i prišla Tomu. Uhvatila sam ga za kragnu majice i gurala van učionice.

"Nikada više da nisi pokušao!"-rekla sam besno.

"Aya,nisam mislio da ga ubijes"-rekao je sa osmehom na licu.

"Ubicu ga ako treba"-rekla sam nervozno.

"Posle škole"-došao je, te me uveo u učionicu.

Pogledala sam u profesora koji jer sedeo mirno, tiho, bez ijednog pokreta.Nisam obracala paznju,samo sam sela na svoje mesto.

*uvece*

Previse umorna dolazim iz skole.Na samim vratima zacujem buku.

"Zar opet?"-kažem sama sebi, te izdajem i udjem.

"Prestani mi naređivati, imam 18 godina!"-rekla je Hira besno i uplakano.

"Šta se dešava?"-upitala sam uplašeno.

"Gde si ti do sad?"-upita me ocuh vrlo besno.

"U školi..."-rekla sam bez imalo straha.