46. deo

589 27 0
                                    

"Kako su Noeve noge?"-upitala sam ga zabrinuto.

"Može da trči, dobio je lekove protiv bolova, nadamo se da će mu umanjiti bolove i da će moći da trči"-rekao je sednuvši kraj mene.

"Gde su nam odela?"-upitala sam Josh-a, te pomazila Nou, koji je spavao kraj mene.

"Tamo, jedan od naših radnika poboljšava Noevo odelo"-rekao je.

"Kako to misliš"-dodala sam zbunjeno.

"Pa... Dodaje dodatnu opremu na donjem delu odela."-rekao je gledajući u prozor.

"Stvarno?!"-uzviknula sam i nenamerno probudila Nou.

Protrljao je oči i zbunjeno me pogledao. Od prevelike sreće sam skočila na njega. Vrisnula sam od sreće, jer će napokon moći normalno da trči.

"Šta se desilo?"-upitao me je zbunjeno.

"Ljubavii!"-uzviknula sam, te ga snažno zagrlila, neznajući da smo spremi za borbu.

"Josh?"-rekao je.

"Ne gledaj mene"-dodao je i naglo okrenuo glavu.

"Noaaa! Ja ne verujem"-rekla sam sa očima punim suza.

"Šta se desilo?"-upitao me je, brisajući mi suze.

"Moći ćeš normalno da hodaš i da trčiš!"-uzviknula sam, te ga poljubila u obraz.

"Molim"-rekao je šokirano.

"Znamm, ja sam idalje šokirana i.."-nagli poljubac bi me prekinuo usred rečenice.

Samo par trenutaka kasnije nam je ponestalo daha. Odvojivši se, blagi osmesi su se našli na našim licima.

*Sutradan*

Budi me jaka hladnoća prostorije. Naglo ustanem i primetim da se nalazim na Noi, koji je ležao bez majice. Zbunjeno sam pogledala oko sebe i primetila da uopšte nismo u skloništu..

Život sa kriminalom (Završena)Donde viven las historias. Descúbrelo ahora