Život sa kriminalom (Završena)

15. deo

"Hajde idemo"-rekao je držajući me za ruku.

Bilo me je mnogo sramota da ga držim za ruku, jer jednostavno nisam ja ta koja će biti centar njegovog života.Samo sam se osmehnula i krenula za njim.Svo vreme do skloništa sam razmišljala da li sam ja uopšte primećena u njegovom srcu?Jako me je kopkalo to pitanje, ali sa i bez pitanja morala sam da ćutim.

"Zašto je ovde ovoliko hladno?"-upitala sam zakopčavajući jaknu.

"Tebi je uvek hladno, kako meni nije"-rekao je Noa nervozno gledajući u mapu na telefonu.

"Ti si uvek nervozan, kako ja nisam"-dodala sam bez imalo straha.

"Pazi kako pričaš"-rekao je besno.

"Zašto? Hoćeš li i mene da ubiješ?"-upitala sam tužno.

"Aya, ne znaš me još vrlo dobro"-odgovorio je polako prilazeći mi.

"Noa, nemoj da mi prilaziš"-rekla sam uplašeno.

"Ubiću te"-rekao je uzimajući pištolj iz pantalona.

"Noa, nemoj da se zajebavaš sa time"-rekla sam na ivici suza.

"Zašto, tvoja krv će biti veoma od koristi"-dodao je dok je pištolj nameštao na mojoj glavi.

"Nemoj Noa, šta ti je sad odjednom"-upitala sam ga sa očima punim suza.

"Zato što...samo da razmislim"-dodao je razmišljajući.

Kako sam išla unazad tako je i Noa išao za mnom.Hodajući unazad polako sam se saplela o kamen i istog trenutka pala na mokar beton.Kako sam pala tako sam i raskrvarila ruku.Brzo sam obrisala krv sa ruke i polako išla unazad.

"Kuda Aya?Prekasno je"-rekao je sa osmehom.

"Nemoj NOA!"-razdrala sam se na sav glas, te zatvorila oči.

Glava mi je bila poput balona.Samo što nije htela da pune u sitne komade.Slana tečnost je konstantno silazila niz moje obraze.Odustala sam od života.Prepustila sam se Noi i čekala taj trenutak.

"Neće boleti"-rekao je prilazeći mi.

"Molim?"-dodala sam upitnim pogledom.

Čim sam otvorila oči, na mojim usnama sam osetila meke, krvave usne.Uzvratila sam mu poljubac i uplašeno ustala.