Život sa kriminalom (Završena)

36. deo

Budi me vreli dah. Blago otvorim oči i primetim da se nalazim u Noevom zagrljaju. Njegova ruka se nalazila na mojoj zadnjici. Skočila sam, te u jednom pokretu sklonila kosu sa lica.

"Šta radiš to!"-razdrala sam se.

"Mhm... Šta sam sad uradio?"-dodao je trljajući oči.

"Gde su jastuci?!"-uzviknula sam i uhvatila se za glavu.

"Ne znam?"-rekao je zbunjeno.

"Od sada spavaš na podu!"-rekla sam.

"Zašto?"-upitao me je, gledajući u telefon.

"Zato... Zato što si me uhvatio za zadnjicu"-dodala sam gledajući po sobi.

"Je l zabranjeno?"-upitao me je sa smehom.

"Jeste!"-dodala sam gledajući u njegove pločice.

"Hajde, oblači se. Idemo na doručak"-rekao je zevajući.

"Ja bi rado, ali nemam šta da obučem"-spustila sam pogled, te sela na krevet.

"Dodji"-rekao je uzimajući svoju košulju sa stolice.

Ustala sam i stala do njega.

"Skini pidžamu"-rekao je gledajući u košulju.

"Da li si ti svestan šta si me pitao?"-upitala sam ga, gledajući ga u oči.

"Nisam te pitao za mišljenje, izvoli košulju."-rekao je.

"Budeš li me pogledao, ubiću te"-dodala sam skidajući gornji deo pidžame.

"Dobro, dobro"-odgovorio je uz smeh.

Obukla sam njegovu košulju, koja mi je dolazila do pola butina. Raširila sam ruke, te se Noa okrenuo.

"Uff"-dodao je.

"A šta ću dole da obučem?"-rekla sam tužno.

"Videćemo"-rekao je obukavši sako.

"Dobro"-rekla sam prekrstivši ruke.

Izašli smo iz sobe, te zaključali vrata. Bilo me je mnogo sramota, jer hodam po hodnicima u Noevoj košulji, koja mi dodje do pola butina.