Život sa kriminalom (Završena)

66. deo

*2 sata kasnije*

Stižemo kući sa prevelikom dozom sreće. Otključavam vrata i istog trenutka se izujem. Bacim telefon na sto, te se okrenem prema Noi, koji me je srećno gledao. Polako mi je prišao i kreno strasno da me ljubi. Uhvatio me je za zadnjicu, te sam skočila na njega i nogama ga obgrlila. Otišli smo na sprat, te me je bacio na krevet. 
Krenuo je nežno da me ljubi niz vrat, na šta sam izdahnula. Polako mi je skidao majicu, dok nisam ostala u brusu. Znala sam da je to to. Brzo sam mu skinula majicu.

"Molim te, nežno"

"Ovo ti je prvi put?" kaže začuđeno.

Klimnem glavu u potvrdnom smislu, te pokušam da se opustim.

*Mesec dana kasnije*

Obujem patike, te istrčim iz stana. Hira me je ispred čekala, dovoljno nervozna, jer kao i uvek kasnim.

"Izvini, morala sam da nađem novčanik" kažem.

"Hajde idemo više"

Uđem u auto, te se vežem. Bilo je naporno jutro. Već nekoliko dana imam groznicu i stvarno mi nije dobro. Zato me je Hira pozvala da izađemo u šetnju. Odvezla nas je do tržnog centra.
Izađem, te mi opet pripadne muka. Glava me užasno boli i stvarno nisam dobro. Groznica me cima već nedeljama, ali za to zna samo Hira.

"Opet?"

"Aham"

"Aya, moraš da odeš kod lekara, možda je nešto obiljno. Pu pu daleko bilo od toga"

"Šta ako je običan virus?"

"Ne verujem, jer si bolesna ceo vikend"

"Nema šanse da odem do lekara"

"Dobro, na tebi je"

Uđemo unutra, te odemo do starbucks-a po kafu. Iako mi nije do kafe, morala sam zbog Hire da je uzmem. Više sam bila gladna, nego žedna. Nakon kafe smo obišle neke od prodavnica i posle otišle do meka.