Život sa kriminalom (Završena)

56. deo

Spustim Lea na zemlju i krenem naglo da pucam. Zvuk je odzvanjao šumom. Blago potrčim do jednog većeg drveta. Uzdihano stanem iz istog, te uzmem pušku iz ranca. Tišina je zavladala šumom, ali sve tiši koraci su postajali sve glasniji. Jednom rukom sklonim pramen iza uha i pomerim se u stranu. Svom srećom pa ih je bila dvojica, da ih je bilo više, bilo bi zajebano. Ponovo uzmem Lea u naručje, te polako krenemo u potragu za Noom. 
Jako mi nedostaje. Nije to to bez njega. Svaki sekund mi fali i kada nema njega pored mene osećam se kako da umirem u sebi. Želim opet da osetim njegove meke, nežne pune usne kako me strasno ljube. Sada bi bili kući i odmarali bi, ali moj i Noev otac.. Sve je tako komplikovano da ni ja ne mogu da se saberem. Sve te informacije su mi sve više i više punile glavu. Nekim delom istine, a nekim delom glupostima.

*3 dana kasnije*

"Alo, ustaj" kaže.

Otvorim oči i iznad sebe ugledam dečka smedje kose. Brzo ustanem, te namestim kosu.

"Heej, am... ko ste vi?" kažem sanjivo.

"Ognjen, drago ti je" pruža ruku i istog trena je prihvatim.

"Aya"

"Moj tim i ja smo odlučili da ti pomognemo da nadješ dečka" namesti kosu, te gurne ruke u dzepove.

"Am... dobro... tim?" kažem.

Iza njega se stvori gomila ljudi ozbiljno obučeni sa ozbiljnim oružjem.

"Vou.." kažem kroz zube i u jednom mahu se počešem po kosi.

"Hajde, moramo da idemo. Nemamo još puno vremena" doda uz smešak.

"Oke, oke"

Uzmem ranac i ostale stvari i primetim da nema Lea.

"Gde mi je pas?!" uzmem pištolj i nanišanim pravo na njega.

"Polako mlada damo, tvoj pas je na sigurnom, ne brini se"

"Reci mi gde je!"

"Dobro, dobro, odveli smo ga u avion, jer kada bi ga ti povela sigurno bi umro"

"ha ha, dobro"

Vratim pištolj, te krenem za njima.