Život sa kriminalom (Završena)

31. deo

*2 sata kasnije*

Izlazim uspavano iz škole. Pogledom sam potržila Noa, ali nisam ga uočila. Slegnula sam ramenima, te nastavila prema stanu. Laganim koracima sam šetala pustom, tamnom ulicom. Zagrizla sam donju usnu, te pogledala oko sebe.

"Aya?"-rekao je Noa, na šta sam ja poskočila.

"Ubiću te, uplašio si me"-dodala sam prestravljeno.

Okrenula sam se prema njemu, te ga snažno zagrlila. U poslednje vreme, Noa se ponaša i oblači kao oni e-boy likovi što mu poprilično stoji.

"Hajde moraš da se spremiš"-dodao je ljubeći me po obrazu.

"Gde god da želiš da me odvedeš znam da će biti prelepo, ali preumorna sam"-rekla sam mu sa umornim očima.

"Spavaćeš ti, samo se lepo obuci"-dodao je sa osmehom.

"Kako misliš lepo?"-upitala sam ga zbunjeno.

***

"Noa, sanjaj.... Kada si me ti video u haljini?"-rekla sam razočarano.

"Hajde, lepo će ti stajati"-dodao je gledajući mi svaku crtu lica.

"Noa, znam da bi ti to voleo, ali ja ne volim haljine"-rekla sam igrajući mu se sa rukama.

"Samo probaj"-dodao je pružajući mi haljinu punu šljokica.

"Probaću, ali štikle neću da obujem"-rekla sam gledajući u haljinu, koje je već osvojila moje oči.

Ustala sam Noe, te otišla u sobu. Skinula sam pidzamu. Uzela sam u ruke haljinu i iste sekunde je navukla. Bila je kao sašivena za mene. Polako sam namestila haljinu kako treba i nervozno izašla iz sobe. U daljini sam primetila Nou, koji žedno sipa vodu u kuhinji. Pošto me nije primetio, morala sam nekako da mu privučem pažnju.

"Khm... Khm..."-zakašljala sam se.

Krupne čokoladne oči su se našle u mojima. Pobegli pramen sam postidjeno stavila iza uha, te sišla niz stepenice.