Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -

16. Poglavlje

Skot sam, ali bar ne foliram. Šta da kažem dobar sam sa rečima, ali imam tu razvijenu moć ubeđivanja, na razne načine. Naravno da sam izabrao film, ali sam se debelo zajebao.

Ona je gledala ne trepćući neku žešću akciju, a ja sam umesto u veliko platno svako malo gledao u nju. Jebiga, žene se lože na neke plačipičkaste drame, a ova izgleda voli nasilje i frku. I, jezivo je što me to loži. Natucao sam ja italijanski i obično žabari sinhronizuju sve što nije njihovo, ali ja sam izabrao film sa engleskim titlom, i opet ćorak. Nemam blage veze što se rokaju, jer sam osim najavne špice sve ostalo ignorisao.

I tek tako, setih se nekog pismenog iz srpskog u trećem osnovne kad je učiteljica pitala zašto sam pisao o jeseni kao omiljenom godišnjem dobu. Kao iz topa sam rekao, "Jer moj najbolji drug voli jesen!"

"A, ti?" Pitala me, zainteresovano. "Ja volim zimu, ali tu nema ništa zanimljivo. Ja sam vam učiteljice, veoma jednostavno dete." Ceo razred se smejao, osim nje i mene. Posle mi je rekla, "Ti ćeš Janjiću, biti il' pukovnik il' pokojnik, ideš srcem dete. Trebalo bi da te pohvalim, ali bojim se da će te to koštati u životu..." Imao sam dobro pamćenje, ali je tada ama baš ništa nisam razumeo. Negde sam usput svakako izgubio srce, ali glava je bila čista. Bar do sada.

Zato što sam uvek uprošćavao stvar do krajnjih granica i uvek se kockao. Ali sada, posle mnogo vremena, ja nisam znao šta da radim. Nije bilo šanse da je isključim iz svog i života Nikoline jedine porodice, jer to smo mi Paviljonci bili njenom bratu, ali svaki jebeni nerv igrao mi je u njenoj blizini.

Privlačila me sebi i dok me nije konstatovala. Nije to bila žudnja, želja da imam nešto zabranjeno ili porok na koji sam navučen. Bila je to iskonska potreba za nečim čistim, ne iskvarenim... Za nekim ko je sjeban, a ne želi da se pokori bez borbe.

Korina je volela život, videlo se to i iz velike udaljenosti, ali ona nije živela. Ona je boravila u senci svog staratelja i njegovih izbora. Ona je udovoljavala da ne bi bila odbačena i živela za svako bravo, koje bi joj neko ponosno udelio. Jer je bila ubeđena, da joj je samo to ostalo. Nisam bio prorok ili jebeni vidovnjak, čak ni u pišljivi horoskop nisam verovao; ja sam je jednostavno video. Sve na njoj i u njoj. I sve sam to hteo!

U jednoj sekundi, hteo sam da me gleda kao brata. U drugoj, da joj budem najbolji ortak i da joj se nađem. A, u sve više sekundi, ja sam je samo hteo!

Nesvesna bilo koga oko sebe, čak i mene, iako sam znao da sam muškarac koji se gotovo uvek i itekako primećuje, grickala je kokice i zdušno pratila radnju filma sa veoma izraženom mimikom lica i gestikulacijom tela. I, jednostavno više nisam mogao da podnesem! Oteo sam joj proklete kokice iz ruke, spustio ih na pod i povuka je na noge.

"Idemo mala, čeka nas važan razgovor. Završićemo film nekom drugom prilikom!" Ne znam da li se bunila nije da ne privlači pažnju, ili me glas odao da se ne zajebavam, ali bez reči je krenula ispred mene. A ja sam psovao u sebi sve bogove ovog univerzuma, jer nisam uspeo da gledam u bilo šta sem njene savršene guze.

Kad smo izašli na prohladan vazduh i stali ispod jedne ulične lampe neznajući na koju stranu da krenemo, imao sam utisak da se oboje tako osećamo i kada nam je odnos u pitanju. Zato sam doneo odluku da je testiram.
"Da li ti je i jednom u poslednjih mesec dana na pamet palo da napustiš Italiju i preseliš se u Beograd?" Nije mi promakla njena zbunjenost, ali me iznenadio odgovor.
"Ne samo u poslednjih mesec dana. Već neko vreme želim da se preselim. Zato sam i upisala Akademiju, jer mi je potreban čvrst motiv da bih ostala ovde."
"Zašto?" Ispalio sam bez razmišljanja, nesvesno joj se primičući za korak.
"Zato što ovde nisam srećna, ali pitanje je da li bih to igde bila. Ja ustvari..." Ne skidam pogled sa njenih kao more plavih, trenutno potpuno izgubljenih očiju, koje lutaju svuda, samo ne u mom pravcu.
"Šta, ti?" Navaljujem, znam, ali zanima me nastavak.
"Ne znam kako biti srećna. Jer, ništa od onoga što imam ili činim, ne čini me srećnom. Nemoj pogrešno da me shvatiš, imam sve što mnogi žele, ali to jednostavno nije ono što mi treba."