Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -

27. Poglavlje

"Kako ste se ti i Damjan upoznali?" Pitam iz vedra neba, za vreme jedne od kafe pauza tokom šopinga na koji su me povele dve šašave devojke, koje ne mogu biti više različite. I, Iskra radoznalo podiže pogled ka Manji, kao da ovu priču nije već čula. Setni osmeh razvuče se preko prelepog lica Novosađanke, čiji pogled se tek tako izgubi negde u daljini.
"Ako njega pitaš, onda je to na letovanju pre više od dve godine. A, ako ja kreiram priču, onda bi to bilo malo kasnije u redakciji novina u kojima sam tada radila..." Začuđeno je gledam, ali ona ne nastavlja.

Puštam prijatnoj tišini da nas pokrije, dok odmaramo umorne noge, jer smo gotovo celo prepodne provele obilazeći butike i kupujući tek ponešto. Ne, zato što nam se ništa nije dopalo, već zato što smo više pričale između sebe nego što smo obraćale pažnju na izloge. Pitam se da li ću uopšte imati priliku da obučem nešto od ovih par haljina, koje su me nekako nagovorile da kupim, kad me njen prijatni glas trgnu iz misli, "Korina, koliko toga znaš o meni?"
"Ne razumem na šta misliš? Jer, Nemanja te jeste spominjao, ali nije detaljisao. U stvari, da budem iskrena, on uopšte nije pričljiva osoba, pa se pitam da li je on zapravo advokat." Istina, ali pokušala sam malo da razvedrim atmosferu, jer sam stekla utisak da je ovo pitanje postavljeno sa prokleto dobrim razlogom. Ni jedna, ni druga nisu se nasmejale kao što sam priželjkivala, već su razmenile čudne poglede, pre nego što je Manja rekla, "Vidi, možda će ti biti čudno što tek sad saznaješ, ali u neku ruku sam zahvalna Nemanji što je meni omogućio da ti kažem..." Pravi pauzu, ali bez potrebe jer već ima moju punu pažnju.
"Ja sam bila verena za tvog brata." Prvo sam pomislila da je nisam dobro razumela, a ona nije nastavila da objašnjava. Onda mi je prošlo kroz glavu da sam pogrešno čula, pa sam se nasmejala kao da je upravo ispričala odličan vic. Ali, pošto sam se samo ja smejala, shvatila sam da nije šala.

"Pa, kako si onda pobogu završila sa Damjanom? Hoću da kažem, kako si ga upoznala tek pre dve godine kad su on i Nikola prijatelji iz detinjstva?" Nisam htela da budem kučka, ali kao da je očekivala da ću je baš to pitati, pa je počela da priča. Slušajući je, zaboravila sam i gde sam i zašto sam tu, jer sam verujući joj svaku reč upijala baš sve što je imala da mi kaže. I kunem se Bogom, zahvaljući istoriji nje i Nikole, upoznala sam mog brata više nego iz bilo koje priče koju mi je ispričao Nemanja.
Naizmenično sam se smešila i pustila koju suzu, dok je opisivala njihov početak i kraj. "Rekla bih da je arogancija nama Bogdanovićima u krvi," rekla sam kad je završila. Nagnula se preko stola, malog kafe prostora u sred bučnog tržnog centra i stavila dlan svoje ruke preko moje.
"Rekla bih da vam je u krvi bezgranična ljubav i tvrdoglavost. Ali, uveravam te u jedno. Volela sam ga kao Boga. Mogao je da me gazi do sudnjeg dana, to se nikada ne bi promenilo, jer da Damjan nije bio toliko uporan, ja zbog sećanja na Nikolu i sve što smo bili i imali, nikada ne bih stavila prsten drugog muškarca na ruku."
I, da, verovala sam joj, samo što sam uporno imala utisak da tu ima još nešto.

Ipak, nisam stigla da pitam, zato što me Iskra zaprepastila vrlo ličnim komentarom, "Korina, ne poznajemo se dobro, iako si mi draga, ali ću te svejedno zamoliti nešto. Molim te, nemoj da povrediš Nemanju." Nemo sam je gledala, jer svakako nisam očekivala da će to reći, ali izgleda da ni ona nije mislila da ću imati nešto da dodam, pošto se odmah posle toga podigla od stola i zatražila račun. Ok, imaću tonu jebenog materijala za razmišljanje, kada se završi ova avantura. Samo što je druženje sa devojkama potrajalo do kasno, jer smo se odmah posle šopinga našli sa momcima u restoranu.

Bilo je to prijatno veče u kojem sam doduše učestvovala samo sa pola glave, zato što nisam mogla da dočekam da ostanem sama sa mojim cimerom i probam da saznam još nešto o Nikolinom i Manjinom odnosu.
Ali, pre nego što smo se razišli sa ekipom čula sam da su isplanirali da uskoro odemo u Novi Sad i družimo se malo sa njenom porodicom. Samo što je taj plan propraćen čudnim pogledima među njima, ili sam se opasno istripovala.
U ostalom, mnogo je toga bilo čudno, jer mi se kroz sećanje provlačilo ono veče u Rimu, kada mi je Nemanja pričao o Nikolinoj verenici.

Ni jednom ne pomenuvši njeno ime.

Nemanja

Veći deo dana proveo sam zakopane glave među papirima. Nisam radio, istraživao sam. Kad mi je Luka poslao poruku da detaljnije istražim Mirka, nisam oklevao. Ali kada je pomenuo Savu, Nikolinog i Korininog oca, ostao sam zatečen. Planirao sam da diskretno ispitam svoju gošću o njenom ocu, ali kada smo posle još jedne opuštene večere krenuli kući, zapištao mi je mobilni. Prvo sam mislio da ignorišem poruku, ali sam misleći da je od Mitrovića proverio sadržaj pre nego što smo izašli iz restorana.
                          * Ne pominji Mimi. Želim da ih prvo upoznam! *

Iznenadio sam se Manjinom izboru reči, ali to je bio njen život pa sam joj samo u odgovor, nemo klimnuo glavom. Razumeli smo se. Samo što je prelepa devojka sa kojom sam pešačio ka zgradi u kojoj smo delili stan brže bolje ispalila pitanje, "Kako je moguće da mi nisi rekao za Manju i Nikolu?" Slegnuo sam ramenima, "Pokušao sam one večeri da ti stavim do znanja fotografijom. Ali, nisi htela ni da je pogledaš..."

"Da si izgovorio njeno ime, naravno da bih pogledala!" Tvrdoglava je, pitam se na koga?! Nisam želeo da se preganjamo, pa sam pomirljivo dodao, "Ne tiče me se tuđi život. A, i znao sam da će ti prvom prilikom ona to bolje objasniti. Ionako, ne znam mnogo. Voleli su se jako, on je sjebao, ona ga je godinama oplakivala. Kraj drame." Surov sam, ali ona je samo ispod glasa progunđala, "Muškarci."

Nismo više pričali, jer se svako izgubio u svojim mislima. Ne znam za nju, ali ja sam lupao glavu koliko će me jako mrzeti tek kad sazna da sam joj krio jedan "mali detalj" koji se zove Miona. Nedugo potom, uvukli smo se kroz vrata mog stana kao dobro uigran tim. Ali, umesto da svako ode na svoju stranu, iznenadio sam se kad smo se oboje našli u kuhinji. To nam je izgleda zajedničko omiljeno mesto.
Čudno, jer sam navikao da žene iz mog okruženja tu prostoriju izbegavaju kao kugu. Izvukao sam vodu iz frižidera i seo za šank, a ona je skinuvši kaput koji je očigledno danas kupila, u hodu pohitala ka sladoledu iz zamrzivača i nimalo damski se srušila na barsku stolicu pored mene. Jebiga, stiže oluja.
"Misliš li, da bi njih dvoje bili srećni da su okolnosti bile drugačije?" Advokat u meni je bio na sve spreman, ali sam se uhvatio kako ne znam šta da joj odgovorim. "Verovatno, ali ja nisam baš merodavan za ta sranja u vezi emocija. Bili su jako različiti, ali nema te svađe koja ih nije zbližila bar malo. Ili je bar bilo tako, dok tvoj brat nije pobrkao prioritete." Dugo me je gledala očekujući još neki delić iz prošlosti, ali nisam se dao. A onda okrećući joj leđa uz kratko 'laku noć', zaledila me je u mestu.
"Da li si i ti morao da biraš?"

Jebiga, baš! Laganje nikada nije bilo moj prvi izbor, ali znao sam da nisam spreman ni sa kim da delim moju ljubavnu prošlost. I Luka je znao samo par stvari, pa sam znao da će tako i ostati.
"Ne!" Želeo sam da na tome ostane, ali jebene žene ne znaju za predaju. One po svaku cenu nađu način da obrlate muškarca. Pa zašto očekivati da je ova lepotica drugačija.
Uspeo sam da se na peti okrenem ka njoj, jer sam mislio da ću joj na licu pročitati bar neku emociju, ali ona je samo radoznalo gledala u mene. Nisam imao kud, saterala me u ćošak, jer sam u nekoliko navrata očekivo da je to zanima.
Moje kratko 'ne', još je uvek odzvanjalo oko nas, kada sam popustio i to samo zato što sam znao da ću je odmah posle pozdraviti i otići u krevet. Sam, doduše.
" Neko je odlučio umesto mene." I sa tim sam se okrenuo i odjebao iz kuhinje.

Zaboravljajući koliko mi je krevet delovao hladno i prazno.
I zaboravljajući samo na tren, da je ona moja jedina fantazija čak i dok lebdim između jave i sna. A, samo nekolimo minuta kasnije opet je bila jedino na šta sam mislio, nesvesno shvatajući da će mi to zauvek i ostati.
I potpuno zaboravljajući da je pitam ponešto o ocu. Jebiga, moraće da čeka, zato što u njenoj blizini, ne samo zbog poražavajuće lepote, već i pametnih i radoznalih usta, nisam sposoban da se držim plana.
Gubim se i kao muškarac, a i kao advokat.

"Serem ti se Nemanja, u sposobnost rasuđivanja!"

********************************

Kad žena nešto naumi, spasavaj se ko može...

;)