Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -

39. Poglavlje

Manja

"Mamice, znam da Deda Mraz ne postoji, ali smem li da te nešto zamolim?" Pitala me moja mezimica, samo nekoliko dana pred Novu godinu. Odložila sam sve što sam u tom trenutku radila i radoznalo je pogledala.
"Znaš da uvek smeš, Mimi." Dotrčala je sa vrata moje radne sobe, pravo u moj zagrljaj. A kad se odmakla, iznenadila me tužnim osmehom.
"Jako mi nedostaju Beograđani..." Često zaboravljam kako brzo raste, iako je oduvek bila prava pametnica.
"Znam, ljubavi, ali kakve to ima veze sa Deda Mrazom?" Zbunila me skroz i nemam pojma kuda ovo vodi.
"Pa, mislila sam da mi ti ispuniš jednu željicu," namiguša mala, uvek istera svoje, "I napraviš žurku da svi dođu kod nas..." "Zapravo, to je odlična ideja, ali pod jednim uslovom!" Srećno zaplješće rukicama i počne da viče, "Jupi! Sve što hoćeš!" Sad se obe smejemo i opet grlimo.
"Prvo, moraš da budeš dobra i pomogneš mi oko žurke." Klima glavom i čeka da nastavim.
"A, kao drugo, da li bi se ljutila da pozovem još nekog?" Radoznalo me gleda, "Koga?" Uf, trebalo je da o ovome prvo razmislim, ali sad je gotovo.
"Neka to bude iznenađenje, jel može?" Očekivala sam da će više navaljivati, ali samo me brzo poljubila jer je žurila da, kako je rekla, napravi spisak poklona. Damjan joj je obećao da će je voditi u kupovinu i ne može da dočeka. A, ne mogu ni ja više, da odlažem jedan telefonski poziv.
"Nemanja," prelazim na stvar čim mi se javio.
"Mislim da je vreme da ih upoznamo!" Prvo ne govori ništa, znam da mu je frka, jer i meni je i nemam pojma kako ćemo ovo da izvedemo. Ali, jasno je da će Korina ostati u našim životima.
"Mimi je tražila žurku za Novu godinu, pa sam rekla da će imati jednog gosta kao iznenađenje. Mislim da će je šmizla lako prihvatiti... Ali, Korina..." Teški uzdah mi se otima iz grudi, a oči pune suzama.
"Ona će popizdeti." Nastavi Nemanja moje misli. A, onda me šokira priznanjem. "Nikola te voleo, Manja, ali priznao mi je jednom pre nego što ste se zajedno uselili u stan, da se boji da to nije dovoljno da te usreći. Rekao je, mrtav pijan naravno, da nije ceo bez svoje sestre i da se plaši da ti tako nepotpun neće biti dovoljan..."

Puštam suze da tiho padnu, iako sam se zarekla da zbog njega neću više plakati. Pre neki dan, na ručku kod Avramovića, uspela sam da se saberem kada sam pobegla u kupatilo, ali ovo je previše.
"A, ona..." Osetim da mu glas podrhtava, jer i on je izgubio ono što je mnogo voleo.
"Ne bi verovala koliko mu je slična. Mislim da će joj Mimi pomoći da bude kompletna, jer i..." Zastao je, jer su ga emocije pokosile. Ali odlično znam da je mislio da bi i Nikolu njegova ćerka ozdravila.
Zato sam još odlučnija u nameri da ih što pre upoznam, pa makar me obe zbog toga mrzele zauvek. Kad konačno povratim dah, želim još nešto da mu dam do znanja. "Nisam se šalila. Onaj stan prepiši na nju, molim te. Znam da bi i Nikola to voleo, ionako zvrlji prazan godinama. Prikupi dokumentaciju, pa ću potpisati. Neka to bude naš... Neka to bude moj novogodišnji poklon." Ne govori ništa, ali želim da mu kažem, "Nemanja, ona je divna devojka, ali ti je činiš srećnom. Šta god da se desi, čuvaj je. A sa malo ljubavi koju ćemo joj i Miona i ja vrlo rado dati, ona će biti kompletna. Mi ćemo biti njena porodica."

Prekinula sam vezu i raspala se.
Iako su ove suze i ovaj slom, bili skroz drugačiji. Ovo je bilo, jer smo imale nešto Nikolino. Pronašle smo ono što mu je pripadalo, a oduzeto.
Ono što je tako dugo tražio.
I zbog naše ćerke, mi ćemo brinuti o njoj. Znala sam, jer Mimi je svačiji lek, da će Korina uz nju potpuno da ozdravi.
Ako nas bude htela...

Nemanja

Prošla su dva dana od razgovora sa Manjom, a ja sam i dalje bio pod utiskom tog razgovora.
Shvatio sam koliko je nisam poznavao dok je bila Nikolina devojka. Malo je đubre, govorilo o njoj a gotovo je nikada nije dovodio među nas. Pretpostavio sam da je imao svoje razloge, mada sam se sve češće pitao šta je još krio od nas. I koliko je to sve bilo njegovom voljom. Nekada sam, čak, mislio da je ona ta koja nije želela da se druži sa nama. Kakva, prokleta, zabluda!
"Tu si," čujem joj korake iza leđa, ali se ne okrećem. Skuvao sam nam kafu i izgubio se u mislima.
"Mislila sam da si otišao u kancelariju." Čim joj osetim ruke oko struka dok mi spušta nežan poljubac na vrat, kurac mi se ukrućuje. Nije normalno kako reagujem na Korinu.
"Čekao sam te. Moramo nešto da se dogovorimo..."
"Mmm... Pa, ako baš moramo..." Mazi se, opasnica, a to me još više napaljuje, pogotovo što znam šta želi. Puštam je da povede igru i da mi se popne u krilo.
"Neko se izgleda naspavao," zafrkavam je dok se namešta. Širi noge oko mojih, pa nas okrećem na visokoj stolici da bih se leđima oslonio o šank, na koji sam malopre spustio naše šolje sa kafom.
"Skoro..." Upliće mi tanke prste u kosu i povlači me ka svom licu.
"Ali, budim se čim te nema." Malo je reći da se topim na ove reči, samo ne stižem da uživam u tom osećaju, jer me preplavljuju drugi.
Potreba je najdominantnija. Jebeno sam nezasitan, što ni malo ne liči na mene. Sve više ličim na psa, koji čim mu udele malo pažnje isplazi jezik i razdragano maše repom.
Hvatam je obema rukama za oblu guzu i povlačim na gore krajeve moje stare, duge, pamučne majice u kojoj obično spava. Kad stigne da se obuče, jer obično kad se dohvatimo zaspi čim se izvučem iz njene topline. Šta da kažem, veoma sam izdržljiv muškarac. A u ovom trenutku, kada pod prstima osetim da ispod majice ne nosi ništa, postajem veoma gladan. Zaboravljam i na kafu i na to da sam kompletno obučen za posao. Sve na šta mislim je ona koja se gosti mojim ustima i jezikom. Produbljujem poljubac na šta reaguje kao i uvek, pa provlačim jednu ruku do njene uredno podšišane i sve vlažnije pičke. Na prvi dodir mojih nestrpljivih prstiju zastenje u moja usta i jako me grize za donju usnu, zbog čega mi adrenalin skače do neba. Nabijem dva prsta u nju, a ona se željno izvija za još. Guzom se trlja o moju erekciju, pa glasno opsujem, a ona se zabavljeno kezi.
"Zloćo, mala! Nateraću te da vrištiš, umesto da se smeješ," prosikćem kad me ugrize za vrat.
Niti imam vremena za dužu predigru niti sam raspoložen da čekam, što me navodi da brzo izvadim prste iz njene vreline i temeljno ih obližem, dok me netremice gleda. Cakle joj se oči prepune želje, pa čim obavim zadatak, vraća usne na moje u vlažan poljubac i spušta ruku da mi otkopča pantalone. Ne prekidajući sad već divlji ples naših jezika, zavlačim ruku pod njenu majicu i širim šaku na ravnom stomaku pa je veoma sporo pomičem ka nabreklim grudima. Baš kad uspe da zavuče svoju u moje bokserice i obuhvati mi kurac, ja je jako štipnem za bradavicu.
"Jesam ti rekao da ćeš vrištati?" Dahćem dok me obrađuje rukom i gubim ritam, pa sve grublje napadam njene sise. Ječimo oboje potpuno izgubljeni u dodiru onog drugog. Nije mi dovoljno.
"Moram te pojebati," objašnjavam očigledno, dok joj pomeram ruku sa pulsirajuće izbočine u mojim gaćama i spuštam je na noge. A onda je jednim naglim pokretom okrenem ka drugoj barskoj stolici i nagnem preko nje. Umesto da se buni što sam grub, jer mi se žuri, ona mi ćušne kondom koji se ne sećam ni da je spustila na šank. Brzo, samo onoliko koliko je potrebno da oslobodim kurac, spuštam pantalone i bokserice pa zubima cepam omot kondoma. Kad je čula poznati zvuk već je zavukla ruku među svoje noge i zajecala kad je počela da trlja klitoris. Nikada brže, sve ti jebem, nisam stavio prezervativ! Pritisnuo sam joj gornji deo leđa da izvije guzu ka meni a onda se u jednom potezu zabio u nju do kraja. Ne postoje reči kojima bih opisao osećaj koji mi obuzima svaki nerv u napetom telu. Želja, kao tečna lava prži sve u meni; zadovoljstvo hrani svaki kapilar, a sreća što opet osećam magli mi vid.