Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -

25. Poglavlje

Veoma volim svoje prijatelje i njihove žene, naravno, ali Mimi i Milanče nemaju konkurenciju. Ne znam da li ću ikada imati svoju, ali to dvoje dece obožavam. I, mada se sa Vilom lakše snalazim, iako je prava mala princeza, svu moju pažnju trenutno je zaokupio napaljeni tinejdžer.

Pošto je Iskra donela nešto odeće mojoj veoma zgodnoj cimerki, izašli smo u lokalnu piceriju na večeru. Tamo su nas sačekali vrlo nadrkani Luka i veoma znatiželjan, njihov usvojeni sin. Seli smo tako, da mi je Korina preko puta, a ja sam u sendviču dva muškarca; starijeg koji je napet i ćutljiv i mlađeg koji me je upravo tiho pitao, jel dozvoljen seks u automobilu. Da smo samo nas dvojica verovatno bih se smejao na sav glas, ovako pokušavam da ostanem mrtav ozbiljan dok smišljam dobar odgovor. Krajičkom oka vidim kako su se devojke udubile u neki ozbiljan razgovor, ali ne prisluškujem i opet svu pažnju usmeravam na nestrpljivog momka.

"Pravno, moraš da vodiš računa, jer ako te na'vataju panduri, iako si maloletan, možeš da nagrabusiš. Ali, nezvanično, onako muški, to je neizostavni deo odrastanja." Pravim se pametan, jer zaboga ne znam nijednog tipa, a da nije karao u kolima. "Šta ti je Luka rekao, majke ti?" Znatiželjan sam, naravno, ali me malac iznenadi odgovorom. "Ha, kao da sam ga pitao?" Podignem obrve, poprilično iznenađen, "Zašto, jebo te?" Nagne se još više ka meni, pa prošapuće, "Zato što sve priča Iskri, pa me sramota. A, onda mi verovatno više nikada ne bi dao kola." Ceri se mala napast. "Pa, iovako ne treba da ti da, jer još uvek nemaš dozvolu, upašćete obojica u sranje," pridikujem, iako znam da se samo pravi važan pred devojkama u kraju, jer sam bio prisutan dok mu je Luka striktno naglasio da kolima ne izlazi iz Paviljona. Nije mu trebalo mnogo vremena da se uklopi u ekipu iz kraja, jer su posle nekoliko meseci svi u komšiluku već znali ko mu je ćale. Ispitujem ga još malo o školi i treninzima, pa se uključujemo u razgovor ostalih.

"Stvarno dobro napredujemo sa izgradnjom," čujem neskriveni ponos u Iskrinom glasu i jasno mi je o čemu priča. "Jesi li razmislila o mom angažmanu?" Klima glavom, pa se okreće Korini da objasni. "Sve sam ih angažovala..."
"Naravno, besplatno," šaljivo se ubacujem, na šta Lukina predivna žena frkće.
"Kao da vam love nedostaje..." Na šta svi počinjemo da se smejemo, jer sve više počinje da zvuči kao njen muž. Ali, ne da se zbuniti, "Nemanja će biti pravni savetnik naših štićenika i zastupnik po potrebi," kezi mi se u facu dok ja cokćem.
"Ne sećam se da smo se tako dogovorili..." šaljivo gunđam, jer toj predivnoj devojci ne mogu da kažem, ne.
"Ne suprotstavljaj se trudnici... Iskočiće ti čmičak..." nadovezuju se uglas Luka i Milan sa odglumljenim teškim uzdahom, zbog čega se sad svi za stolom cepamo od smeha.

Iako se posle dosta vremena, ludo zabavljam sa svojom nekompletnom ekipom, primetim koliko je moja nova cimerka lepa dok se smeje. Ne uspevam da odvojim pogled sa tog predivnog lica, namreškanog malo zbog širokog osmeha, koji još lepšim čini niz belih krupnih zuba. Shvatam kao u magnovenju da joj ne mogu naći ni jednu, jebenu, manu. Obuzima me i mirisom i izgledom, obara s nogu ovim sjajnim osmehom, izaziva britkošću, postavlja na mesto oštrim jezikom.... Ne smem ni da pomislim šta bi mi tek uradila da je okusim, jer iovako sam sav sluđen, a dalje od poljubca nismo otišli. I to jednog, ali toliko vrednog da mi je dodirom tog satenskog jezika iz sećanja obrisala sve pre nje. Čak i onu, koju sam zamalo oženio! A, shvatili ste da ja nisam impulsivan lik, i da ne bih tek tako zaprosio nekoga...