Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -

12. Poglavlje

Ne kažu džabe, 'Ko se zadnji smeje, najslađe se smeje'. Jer dok sam ja pokušavao da je šarmiram i odvučem joj pažnju, iskrenim, ali za mene ipak malo preglasnim smejanjem, ona me patosirala. Jebiga, pusto muško! Ne razmišljam kurcem, dobro ne baš uvek, ali dvosmislenost je moje drugo ime. Zato sam njeno pitanje, shvatio onako kako ne treba.
Zato što je ona, za Boga milog, rođena sestra mog najboljeg ortaka i tako me prokleto puno podseća na njega.

Naravno da ona to nezna, ali ako se izuzme činjenica da Nikola u svom telu nije imao ni gram ničeg umetničkog, sarkazam i ironija su činile njegovu suštinu. Još od malih nogu pokazivao je sklonost ka podjebavanju, ali onom inteligentnom da se čak nemate zašto ni naljutiti na njega. A ova devojka osim što hara lepotom, ima i mozga. Jer, opšte je poznato da samo oni sa višim koeficijentom inteligencije mogu da imaju sarkastičam smisao za humor. Kad sam došao do glasa, rekao sam, "Šta kažeš da se za početak nešto dogovorimo?" Kad je klimnula glavom ne skidajući svoje predivne oči sa mog zbunjenog lica, nastavio sam.
"Ostaću nekoliko dana koje bih voleo da provedemo zajedno. Ispričaću ti sve što te zanima o bratu i bolje ćemo se upoznati. Tako ću održati svoju reč koju sam mu dao, a ti ćeš na kraju odlučiti hoćeš li mene i ljude koje je on smatrao porodicom primiti u svoj život."

Dao sam joj trenutak da razmisli pa se vratio ispijanju kafe, sedajući na jednu od barskih stolica. Odomaćio sam se; u stvari, želeo sam da tako izgleda. Trebao mi je svaki atom snage da to uradim što je opuštenije moguće kako ne bi primetila koliko sam nervozan. Znao sam da ne smem da navaljujem, jer sad je ona bila ta koja je morala da donese odluku.
Iznenadila me kad mi je okrenula leđa i prišla aparatu za kafu, praveći u tišini i sebi jedan espreso. Kad je završila spustila je šolju pored moje i sela. Sve je bilo tako prirodno. Savršeno normalno.
"Kad sam došla u Italiju nisam očekivala da će biti tako teško. Godine su mi trebale da se naviknem. Oduvek sam mislila da ovde ne pripadam..." Slegnula je ramenima, gledajući negde u daljinu. Kao da je govorila sebi, ne primećujući me.
"Kada sam diplomirala pedagogiju uplašila sam se da ću imati previše vremena da razmišljam i da ću pošto poto hteti da se vratim u Srbiju. Zato sam na kraju odlučila da pored prakse koju sam sticala u jednoj školi, upišem akademiju. Znala sam da sam talentovana za muziku, jer sam završila srednju muzičku školu, pa mi je to poslužilo kao odličan argument. Ali, kada sam dobila i najmanji razlog da dođem u Beograd, ja sam to učinila ne razmišljajući o posledicama."

Konačno je vratila pogled na mene, koji sam upijao svaku njenu reč. "Da sam upoznala Nikolu, iako nisam znala ni da postoji, ja se ovde više nikada ne bih vratila. Mislim da je to, najveći uzrok mog bega nazad." Sad je na mene red da ćutim, iako tačno znam o čemu priča. Samo sam ja ipak uspeo da pobegnem i da organizujem svoj život onako kako sam hteo. I ovde sam, zato što to želim.
"Navikla sam na tugu i samoću. Ponekad čak mislim, da više i ne zaslužujem..." Koji kurac! Nisam, ovo, morao da slušam.
"Slušaj mala, tebi je samo nedostajao neko da te uveri u suprotno. A, pošto sam već došao, kao prvo ne želim tako da pričaš. A, kao drugo," nagnem se ka njoj i pomazim je po obrazu, "Pokazaćeš mi malo grad. Mogla bi i da me nahraniš." Namignem joj i ustanem.

"Idem do hotela da se upristojim. Ti, za to vreme smisli gde ćemo na večeru i posle u provod. Za dva sata te čekam ispred," pokažem rukom na ulaz njene zgrade i bez pozdrava krenem ka vratima. Ne želim da joj dam priliku da se predomisli, jer imam osećaj da je kućni tip koji se teško odlučuje na lumpovanje.

A, moj zadatak je dok sam ovde da to promenim. Mada nisam Luka, majstor bančenja, mogu da se potrudim da joj priuštim dobar provod. Ko zna, možda i ona meni bude zabavnija od ortaka i piva.

Korina

Prvih pola sata, provela sam zamišljeno premotavajući u glavi njegov dolazak ovamo. Analazirala sam njegovu pojavu, stav i reči koje mi je uputio. Onda sam pola sata razbijala glavu gde da večeramo. Volela sam Rim, ali nisam noćna ptica. Ne znam ni šta voli da jede, iako izgleda kao da je na dijeti, ne sumnjam da uživa u dobroj hrani.