Kao što Brega ima svoj 'Orkestar za svadbe i sahrane', tako i mi Paviljonci imamo odbor za dočeke i ispraćaje.
Ovoga puta, ja sam taj koji je alarmirao članove našeg malog veća da se okupe kako bi smo napravili efikasan plan delovanja. Mitrovićeva ideja, ne moja. Ja sam bio za opciju sakrivanja istine, samo sa jednim ciljem. Da ne uznemiravam ortake i njihove porodice. Ali, kako su se sati pretvarali u dane, a ja ništa pametno nisam uspeo da smislim sam, nisam više smeo da gubim vreme. Tako smo se okupili u kafani. Isto mesto kao i uvek u punom sastavu, jer nisam podlegao pritisku da se okupimo kod Avramovića. Naivno sam želeo da ih zaštitim, ukoliko izbije neko žešće sranje. A, instinkt me je upozoravao na najgore.
Kad smo se u dogovoreno vreme svi našli za stolom, dao sam Mitroviću reč, jer je on bio malo objektivniji od mene. "Deco," počeo je, iako su za stolom sedeli i Lukini matorci, "Lančana reakcija je proradila. Dolazak Nikoline sestre probudio je duhove i počeće rat. Pre nego što počnete da me bombardujete pitanjima, ne znam šta nas čeka. Ali jedno je jasno," pravi kratku pauzu da svojim rečima da još više na značaju pa poentira, "Moraćemo da izaberemo stranu"!
Muk je za stolom, ali primećujem da je svima mozak u punom pogonu. Nisam ni sumnjao, da će Luka biti taj koji ima nešto da pita.
"Zašto?" Nije mi promaklo da ga ne pita, kako zna da će biti sranja, jer svi smo mi duboko u sebi pretpostavili da Korinin dolazak posle toliko godina neće biti nezanimljiv državi i policiji. Jebiga, i nama je to bilo čudno.
"Zato što smo," pročistim stegnuto grlo, ne zbog straha, već zbog frustracije što moj najbolji ortak nikako da počiva u miru, "Korininim dolaskom kod nas po pitanja, uvučeni u sukob. Onaj o kojem nisam imao pojma do pre nekoliko dana!"
Svi ćute, ali im se pitanja vide u očima. Nesvesno okrećem glavu ka Manji, pa nastavljam, "Nikolin stric je okidač. To misli država, to misle obevaštajci, a to sad mislim i ja, jer smo saznali neke detalje u vezi njegovog odlaska na Kosovo."
Znam da mi je pogled pun neizgovorenih izvinjenja ka ženi, koja je rodila dete mog najboljeg drugara, ali ni sam ne znam zašto. "Pokušavam, ali ja zaista ne mogu da povežem sve to što si rekao u jednu celinu," nadovezuje se Damjan.
"Korina je izmanipulisana. Iako ne postoji ni jedan, jebeni, dokaz da nas je kontaktirala, njen stric je saznao da nas je upoznala. A onda je po povratku kući, verovatno imala šta da mu ispriča, ili postavi neka pitanja. A onda sam dobio zahtev da se pretrese Stanina kuća. Mirko je nalogodavac, mada želim da verujem da to Korina ne zna."Kao da im je sad jasnije nešto, a meni je drago zbog toga, pošto meni i dalje ništa nije jasno. Videvši mi to ispisano na licu, Mitrović opet uzima reč. "Moji izvori kažu, da taj lik u zemlji nije bio skoro dvadeset godina, mislim, bar ne zvanično pod svojim imenom, jer zna da bi bio priveden na informativni razgovor. Zato će tužilac za organizovani kriminal tražiti od nas da sarađujemo, ukoliko se pojavi zbog ovog pretresa".
Umoran je, vidim to jasno kao dan, uostalom nema ni tri meseca kako se penzionisao. Ali umesto pecanja i hvatanja zjala na Dunavu, on je ovde.
"Ko je jebote, taj tip? I zašto ga država juri?" Manja ima najviše prava da pizdi. Ona je ta koja je u direktnoj vezi sa ovim. Ona je već prošla golgotu kao Nikolina verenica i kao majka njegovog deteta. Njoj su već pretili i ucenjivali je. Ona je rodila dete jednom Bogdanoviću. Ona je sa tom lozom pomešala krv. Zato je Miloš, kako bi joj stavio do znanja da neće dozvoliti da joj se išta desi, nakrivio glavu u njenom pravcu, kao da se podsmeva, pa je ispalio.
"Ili je prokleti kontraobaveštajac ili je prepun informacija o onome što država želi da sakrije. Nemam pojma, ali..." Sada se okreće ka Iskri i značajno podiže obrvu u njenom smeru, "Saznaćemo". Nemam pojma zašto je gledao u trudnu ženu, koja nema veze sa celom ovom situacijom, pa se gubim u mislima. Ali, ovaj tvrdoglavi, svojeglavi samotnjak ništa ne radi slučajno.
"Ni jedni, ni drugi ne znaju da mi imamo način da nešto otkrijemo, jel tako Iskra?" Očekivao sam da bude zbunjena, ali ona se samo jako zarumenela kao da nešto krije i brzo klimnula glavom. Zato što ona jeste sakrila neke sitnice od mene, ili svih nas. Saznaću, ne zvao se ja Nemanja. "Uglavnom," prekidam njihov razgovor očima, "Moramo ovo da odigramo tako da ne izgubimo Korinu, jer je ona Mimina tetka!" Svima nam na pomen šmizlinog nadimka usne lete u osmeh, zato što ona tako deluje na nas.
Ali, ta mala, uopšte nije naivna, ona samo tako izgleda. Ona je prava tatina mustra. A očigledno da i izgled njene tetke tako deluje na mene. Razarajuće! Jer, kako prokleti dani prolaze, sve mi više nedostaje a i misli sve više beže ka njoj.
Nisam uplašen, ja sam razdražen i frustriran.
Zatečen, jer nemam pojma šta me snašlo! Što, naravno, nije promaklo ni mom ortaku Luki, "Jebote, drkadžijo, kad si zadnji put jebao?" Prvo je što me pita, kad se ostali udube u neke druge teme.
"Samo ti je trpanje na pameti, jebem te srećno oženjenog, baš!" Zagrmim ispod glasa, premotavajući film u glavi u pokušaju da se i sam setim. Za divno čudo, izostane šok zbog saznanja da je to bilo pre više od dva meseca. Kako mi, dođavola, seks baš ni jednom nije pao na pamet u poslednje vreme?
Verovatno zbog silnog stresa izazvanog novonastalim haosom, nema drugog objašnjenja. Možda nisam bio jebač kao Luka, ali voleo sam bestežinsko stanje i prazan um tih nekoliko sekundi dok svršavam. A, i usrećiti neku damu, bio je moj zadatak od kada mi je slomljeno srce, jer ni jedna druga žena nije kriva što sam namagarčen. Toliko, da ni jednoj ništa više od trenutnog olakšanja nisam mogao dati.U trenutku shvatim da mi je Luka uspešno skrenuo misli sa problema oko afere sa pretresom Staninog stana, ali ne i sa lepe crnke koja mi se nepozvana uselila u glavu. Brinulo me što u isto vreme razmišljam o njoj i o jebanju. Jer, to je taaaako loša 'kombinacija'.
Ulje na vatru, dodao je i Damjan spominjanjem odlaska na aerodrom, koji sam, naravno, čuo dok je pričao Žarku i Vesni. Majmun mi nije spomenuo da je ispratio Korinu?!
Taman kad sam krenuo ka njemu sa namerom da mu se najebem milosne majke zbog te tajne, spucalo me saznanje da nemam pravo ni na kakvo objašnjenje. Zato što se nisam potrudio ni da se raspitam kako je posle svega. Ponašao sam se kao da me boli kurac, od trenutka kad smo se oteturali sa groblja.
Osim onog zagrljaja utehe nad grobom mog najboljeg druga, nismo razmenili ni jednu jedinu reč, ni dodir. Nisam je realno ni bio svestan, sve do momenta dok me zvuk lupanja vratima nije otreznio. Dok sam našao parking mesto ispred zgrade i vratio se do mesta gde je izašla, više je nije bilo. Bio sam ubeđen, da ćemo se sresti bar još jednom pre njenog povratka u Italiju, pa je nisam ni tražio. Mada, iskreno, nisam bio iznenađen kad mi je sutradan stigla poruka da je zauvek otišla.
Umesto uzdaha olakšanja, osetio sam čudnu prazninu koju je griža savesti dodatno podgrevala, jer trebalo je da joj se nađem.
Dao sam reč, a to je za mene bilo najvažnije. Pogotovo kad znam, kome sam je dao. Da ne pominjem da je Manja i dalje mislila da sam jedini krivac što je otišla bez reči. Nije me psovala, ali svaki njen pogled ka meni je još uvek bio vrlo nasilan.
Na povratku kući u gluvo jesenje, nikad hladnije veče za novembar, svratio sam do onog parkića i dugo blejao na klupi na kojoj je sedela dok sam klečao pred njom. A, kući sam se uputio tek pošto mi se kurac smrznuo do tačke nepodnošljive boli i tek kada sam doneo odluku da ću ako treba to ponovo učiniti, samo da je zauvek ne izgubimo.
Nemanja Janjić će opet klečati i moliti neku ženu da ga ne izbriše iz svog života?!
Glupe li ironije!Ali ovoga puta, jedini sam krivac, pa ću morati.
Što znači da moram da isplaniram put.
U grad koji sam voleo dok sam se kao mlad i lud sjajno provodio sa Damjanom. Ovaj put, razlog je bio drugačiji ali cilj je isti. Proveriti osobu do koje mi je stalo.
Lažem!
Idem, jer je to jedini način da povratim mir.*************************************
Izvinite sto ste duze cekali na nastavak, ali visa sila...
Potrudicu se, da se ne ponovi :)
ESTÁS LEYENDO
Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -
RomanceUdarac boli, ali prođe. Nekad... Rana peče, ali zaceli. Jednom... Metak te, ili ubije, ili obeleži. Zauvek... Izdaja skupo košta i dugo se pamti. Predugo... A obećanje? To vam je, rođaci, svetinja! U mom svetu. Čak i kad se ne izgovori. Zovem s...