Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -

28. Poglavlje

* Skuvao sam kafu, spavalice! *
Gledam u poruku na telefonu i ne verujem. Samo što je prošlo sedam. Nije me probudio zvuk poruke, jer sam ranoranilac, ali sam iznenađena da je Nemanja već budan. Zanimljivo, ali nisam čula da je ustao.
* Da li si ti to meni poslao sms, iako smo pod istim krovom? *

Smešim se dok mu zamišljam facu, iako mi ne napušta misli još od njegove posete u Italiji. Od prvog momenta mi je bio privlačan, ali što ga više upoznajem više sam njegova. Nije kao da bi mu to priznala, ni da mi prete smrću. Ego bi mu narastao kao kvasac.
Iz misli me u ovo lepo jutro, vraća još jedna poruka.
* Nisam smeo da rizikujem. Stalo bi mi srce da sam video kako spavaš gola. ;) *

Više se nisam smeškala, već glasno hihotala i brzo kucala:
* Neću nasesti. Ostaćeš u neznanju, advokatu! *

Samo što sam spustila telefon i krenula ka vratima da mi se kafa skroz ne ohladi, dok završim u kupatilu, začuo se zvuk novog sms-a,
* Saznaću kad tad. Obećavam! *

Ovo bi trebalo da shvatim kao pretnju, ali nisam... Spremna sam, ali neću mu reći.
Moram da napravim strategiju. Okupirao je moje misli, moj prostor a sad i život, jer nemam pojma koliko ću zapravo živeti sa njim.

Duboko u sebi osećam strah, zebnja me drži na nogama, ali ovaj muškarac nekako sve čini lakšim. Nisam sigurna kako, ali osećam da on može popraviti sve. Dobro, gotovo sve, jer ja sam poprilično oštećena samo što to odlično krijem. Taman kad poverujem da sam stala na svoje noge, tlo mi se izmakne i ja zviznem glavom.
Od malih nogu sam vaspitavana da budem samo dobra žena, da nekome rodim decu, jer to je svrha svake žene u sredini iz koje potičem. Mentalitet je takav da se podrazumeva da žensko čeljade ništa ne pita. Ali, kada sam se preselila u Italiju shvatila sam da je žena mnogo više.
Zato sam hrabro koračala stepenicama obrazovanja, pokušavajući da se iskobeljam iz okvira poniznosti i budem svoja i jaka. Sposobna za mnogo više od rađanja i služenja muškarcu, koji me na kraju dana neće pitati ni šta ima da se jede. Bila sam ubeđena da su mi intelekt i uspeh na profesionalnom nivou, doneli tu slobodu, o kojoj bih da sam ostala na Kosovu mogla samo da sanjam, ali onda sam upoznala muškarca zbog koga bih lako mogla sve to da zaboravim.
Istog onog kome izgleda ni moj uspeh, a ni moja samostalnost ne znače puno. On me je, jednostavno prihvatio.

Nisam glupa, znam da je sve to tako zato što sam Nikolina sestra, ali što sam više u njegovoj blizini, želim da sam samo Korina, devojka koju neće uzeti zdravo za gotovo i koja će biti više od sestre, njegovog nekada najboljeg prijatelja.
Sve mi se to mota po glavi dok napuštam sobu, jer za početak moram da popijem malo kafe.
Tiho je dok koračam ka kuhinji, pošto sam obavila sve što je trebalo u kupatilu, ali osetim njegovo prisustvo. Samo što mi, ni na kraj pameti nije bio prizor na koji sam naišla, čim sam prišla šanku. Sav znojan u atlet majici i kratkom šorcu, Nemanja se naginje nad šoljom kafe i stojeći žustro kucka po laptopu na šanku.
"Rekla bih dobro jutro, ali ti si izgleda već odavno budan," nisam htela da zvučim kao da gunđam, ali preplavio me neki čudan osećaj. Prisustvo ovog zgodnog muškarca me frustriralo, jer nisam imala pojma da li bar malo i ja tako utičem na njega.

Osim onog vanserijskog poljupca pre nekoliko dana, zbog kojeg se i dalje znojim, Nemanja ni najmanjim gestom nije pokazao da je za mene zainteresovan kao muškarac.
A njegovi mišići koji su poigravali dok se sa osmehom okretao ka meni, činili su od mojih, žele.
"Neko nije jutarnji tip," zajedljivo je prokomentarisao, dok me je radoznalo odmeravao.
"Ako nisi znala, jutarnje vežbanje ublažava simptome mrzovolje, pa bi mogla da probaš." Smeška se i dalje, ali ne čeka da nešto kažem, već se okreće ka drugoj šolji i lagano je niz šank gurne ka meni. Zahvalna na preko potrebnoj dozi kofeina, ali tek pošto otpijem poveći gutljaj, ne mogu a da ne budem kučka, "Da si me pitao da li sam zainteresovana, možda bih i ja bila tako mokra!" Čak ni moj zajedljivi ton, nije mogao da mu izbriše cerek sa muževne face, jer zaboga, on je ipak advokat.
"Veruj mi, još nije sve izgubljeno, zato što vežbanje nije jedini način da te oznojimo, devojčice!" Frknula sam.
Ozbiljno?
Jebote, čak je i meni ovo zvučalo kao jeftini flert, ali imuna bila nisam.
"E, pa ova devojčica ne voli da je svako vidi znojnu, zato se saberi i pusti je da malo uživa u kafi..." Koja je bez lažne skromnosti bila savršena, pa nisam mogla da iskontrolišen zadovoljni uzdah dok sam je ispijala. Samo što je pogled prebacio na ekran svog računara, brzinom svetlosti vratio ga je na mene, širom otvorenih usta.

O, izgleda da ipak nije ravnodušan.

Pravila sam se da ništa od toga ne primećujem zatvarajući oči i prepuštajući se crnoj tekućini, ali naravno da sam osetila da mi se približio. Doduše možda za korak, ali sam svejedno svakim atomom svog tela osetila njegovo, koje je uprkos silnom znoju, mirisalo tako dobro. Bio je muškarac koji se ne može ignorisati, ma koliko to pokušavala. A, samo zato što nisam znala da li ću biti odbijena, nisam htela da i ja koraknem ka njemu. Nisam bila igrač u muško ženskim odnosima, jednostavno sam uzimala od jačeg pola ono što mi je trebalo i kada mi je trebalo. Bez emocija, uvek.
Ali, bilo je tako očigledno da bi Nemanja Janjić tako lako mogao da me sjebe, toliko da bi se teško oporavila. Nije se tu radilo o ljubavi, iako mi je već bio i pod kožom i u mislima. Bilo je tu mnogo više. On, je bio previše.
"Hm, ne okreći glavu od nepoznatog. Nikad ne znaš da li će ti se nešto dopasti dok ne probaš, devojčice..." Samo što sam zaustila da mu kažem da me ne zove tako, spustio je nežno veliki dlan na moj obraz, "Ššš, ne ljuti se odmah. Odoh pod tuš, dok nisam dobio batine!" Ali, nije ni mrdnuo. Umesto da se okrene i ode, zurio je tim predivnim braon očima u moje i lagano, kao da sam od paučine, pomerao prste po mom užarenom obrazu. Možda sam čak i nagnula glavu u njegov dlan, ali nemam pojma.
Bila sam izgubljena.
Želela sam više.
Trebao mi je onakav poljubac, kao što mi je već jednom dao. A odmah posle još jednog takvog, znala sam da bih htela još; i sasvim sigurno je to mogao da pročita iz mog pogleda koji nisam mogla da pomerim sa njega. I, verovatno ga je to trglo iz transa koji smo plitko dišući podelili, pošto je nevoljko i sporo sklonio ruku, prstima mi očešavši viličnu kost. Osetila sam svaki milimetar tog toplog dlana u celom telu, ali sam naglo okrenula glavu, skrivajući se iza šolje u kojoj se kafa sve više hladila. Pokušavajući da disanje dovedem u normalno stanje, jedva sam čula kad je sa vrata kuhinje dobacio, "Spremi se, pa da napravimo plan za danas. Neću dugo." Osim koraka koji su odzvanjali hodnikom, prvi put sam čula da zviždi.
Srećno đubre!

Nemanja

Opet mi se taktika obila o glavu. Jer sam umesto gornjom, nekako opet počeo da razmišljam donjom. Onom, kojoj je pod hitno trebao hladan tuš. Sve su me više bolela jaja, jer sad više nisam mogao ni da se setim kad sam poslednji put jebao. A, ona je baš morala da se šetka u onom kratkom jebozovnom šorcu koji je, verovatno, uz nešto širu majicu koja je skroz otkrivala jedno rame, predstavljala pidžamu. Da sam joj ostao blizu i sekund duže, verovatno bih je oborio na onaj šank i gostio se svakim delićem njenog seksi tela.
Mrzovolja iza koje se skrivala, samo me više napaljivala, jer sam želeo da joj na lice po svaku cenu zalepim zadovoljni osmeh posle kvalitetnog orgazma. I, jedini razlog zbog kojeg to nisam uradio je domaći zadatak koji nisam obavio. Moram da je ispitam o ocu i okruženju u kojem je živela pre preseljenja u Italiju.
Možda tako dobijemo smernice za istragu, u kojoj smo sada svi do guše. A, upravo će odgovori koje budemo dobili biti dragoceni kada budemo pokušavali, da i njoj, a i svima nama spasimo dupe.
Zato što mi je čak i u stanju ovog seksualnog rastrojstva sasvim jasno, da će oni koji su ubili Mirka, uskoro doći i po Korinu.
Samo što ću ja, kao i ostatak ekipe, pre umreti nego to dozvoliti.
Pod uslovom da prvo mene ne strefi srčka od nejebice!
Jebote, jel to uopšte moguće?!

*******************************

Meni je tačno, sad zamirisala kafa... :D :D :D