Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -

34. Poglavlje

Nisam mnogo polagao na izgled, vežbam zato što volim. Želeo sam da verujem da sam žene osvajao rečima, padale su na moju priču, ali nisu se žalile ni na moje umeće u krevetu. Izgled je, jebem li ga, bio bonus da mogu da biram.
Ali, nema šanse da mogu da se setim da je i jedna na mene reagovala kao Korina. Izgleda da je hemija odradila svoje, jer ne prestaje da viče, stenje i uzdiše dok je diram, ljubim i obasipam joj predivno telo svakom mogućom pažnjom. Ne mogu da skinem oči sa nje, koja mi se raspada u rukama, iako sam tek počeo da joj obrađujem mokru pičku. Voleo sam da zadovoljavam žene, ali baš nijednoj nisam posvećivao ovoliku pažnju. Nisam mogao da se nateram da odvojim usta i jezik sa njenog hiper osetljivog klitorisa. Jedan prodor prstima u nju, opet je prebacio preko ivice. Svršila mi je po jeziku, koji svojom voljom nastavlja da je liže, iako mi kurac bolno pulsira još od onog jebanja na suvo u hodniku.
"Bože, ubijaš me dok gubiš kontrolu," mrmljam dok se podižem ka otečenim usnama koje je izgrizla pokušavajući da ne natera komšiluk da pozove policiju.
"Nisam imao pojma da se ložim na glasne žene... Sve do sad!" Nemam pojma da li razume išta od onoga što frfljam između dodira naših jezika, koji se neumorno petljaju jedan oko drugog. Znam da sam joj telo izmorio do krajnjih granica, ali me dodatno pali njena želja da ne prekidam ovaj strastveni ples.
Pomaže mi da se oslobodim bokserica, pa se odmičem da navučem kondom, ali me jaja toliko bole da ne mogu da dočekam da uđem u nju. Kad namestim zaštitu, povučem je na sebe i u jednom potezu, kao da smo se tucali već milion puta, zarijem kurac u njenu vlažnost. Oslobodim zadržavani vazduh kao urlik povređene zveri i samo je držim u krilu. Nogama kojim mi je obgrlila kukova održava ravnotežu, jer nemam nikakav oslonac, pa se lagano izvlačim iz njene uske pičke i uz nagli trzaj ponovo zabijam do kraja. Ritam nam je savršen, jer ne moram da je navlačim na sebe, pošto mi kukovima leti u susret, pa na slepo nalazim kopču brusa na glatkim leđima i oslobađam joj grudi. Malo joj odmaknem gornji deo od svojih prsa pa se naginjem i sisam joj bradavicu dok me ona čupa za kosu taman toliko da ubrzam rad kukova.
"Jebote, ovo je taaaako dobro," izgovara ono što i ja mislim.

Zajebi! Ja osećam da je sve ovo savršeno, toliko da znam da će i najmanji pad da mi razvali guzicu. Ali, nema šanse da odustanem od borbe. Još oštrije uklizavam u nju, iako znam da ne mogu još dugo da izdržim pre nego što se raspadnem. Osetim da je opet blizu, pošto me zidovima vagine jako steže, pa vraćam pogled na te razlivene plave oči. Korina je prirodno veoma lepa žena, ali ostajem bez daha dok je gledam kako se otečenih usana i užarenih obraza sa napola sklopljenim kapcima približava još jednom orgazmu. Jačim naletom obaram je na krevet i nastavljam brže da je jebem, jureći njen orgazam. Pomeram joj noge više na svoja leđa i ulazim dublje, što je navede da me toliko jako stisne dok glasno psuje na italijanskom i svršava duže nego malopre. Puštam da me baci u ponor, ali čak i dok svršavam iako je bolno, nastavljam da se guram u nju. Nikada u životu iz mene nije izašlo više sperme, ali ni ne želim da ovaj trenutak zajedničkog vrhunca uskoro prođe.

Ipak, kad se napokon ispraznim do kraja, ne izlazim iz njene vreline već joj tražim usne koje spremno otvara za mene. Mazimo se jezicima ali i rukama koje ne miruju. Osetim da sam mokar od napora da se suzdržim dovoljno da se ne obrukam, ali ona mi greje kožu leđa po kojima kruži prstima. Želeo sam da se ušuškam uz nju, samo što nemam pojma kako će reagovati, pa se na kraju nevoljno izvučem, ne skidajući pogled sa njenog. Pokazala mi je svoju drugu stranu, ali odraz njenog pogleda odaje zadovoljstvo doživljenim, pa mi reči nisu ni potrebne.

Nagnem se po još jedan nežni poljubac, nesvesno tražeći potvrdu da sam ja kriv što je u ovom blaženom stanju. Ne okleva, već mi udovoljava kao da mi se zahvaljuje, iako sam ja prokleti srećnik. "Ovo je bolje, čak i od najukusnije kafe koju smo podelili," stidljivo se smeška, iako je u pravu. "Devojčice, ovo je kao da smo stigli na vrh sveta," spustim željne usne da je još jednom okuse, pa kad jako polako jezikom pređem po njenoj donjoj, dodam, "I nema dalje..." Šara, sada nebo plavim očima, po mom zbunjenom licu, tražeći iskrenost, a kada pronađe ono što je tražila, stidljivo sakrije pogled i spusti glavu do mog vrata.
Imao sam utisak da je ovaj trenutak intimniji nego bilo šta što smo uradili večeras, ali sam morao da skoknem do kupatila i rešim se kondoma. Ni približno nisam zadovoljio svoju telesnu potrebu, pogotovo sad kad sam je probao, ali kad se vratim u spavaću sobu Korina više nije u njoj.

Na pola zbunjen, na pola razočaran navlačim na sebe donji deo trenerke koji sam prvi dohvatio sa gomile u ormaru, ne trudeći se da navučem i bokserice. Želim da proverim da li je dobro, da je nisam slučajno povredio ili nenamerno odgurnuo od sebe. Ili je to samo savršen izgovor kako bih je opet privio uz sebe. Imao sam nameru da je zadržim u krevetu celu noć, mada mi spavanje nije baš na pameti.
Ipak, ona je izgleda imala druge planove.

Ne znam šta sam očekivao, ali nju u kuhinji svakako nisam. Ogrnula se kratkim bade mantilom i upravo sipa crnu tečnost.
"Ne pijem kafu ovako kasno, ali ako imaš viška neću odbiti," hrabro joj se primičem, mada nisam siguran koliko je to pametno. Oklevam kad joj priđem na metar, ali me obara s nogu stidljivim smeškom i rečima gađa po sred sjebanog srca, "Ako ti ne smeta, podelićemo..."
Nisam planirao nikada više u ovom životu da se zaljubim. Plašio sam se bliskosti i poklanjanja poverenja. Bežao sam u samoću da ne pokleknem i nepovratno dokusurim ono što je od mene ostalo. Nisam se upuštao ni u šta što je uključivalo obavezu. Ali, ipak sam čvrsto stezao šolju, kao davljenik pruženu slamku, dok sam ispijao prvi gutljaj.
Iz iste šolje iz koje smo pili naizmenično. "Ovo je bolje, čak i od najukusnije kafe koju smo podelili," ponavljam njene reči od malopre u sebi, verujući da na ovaj način želi nešto da mi poruči.
I, bilo je više od kafe. Kao da smo delili najveću tajnu života.
Bili smo više od dva insana, koji samo postoje i dišu.
Više od izigranih figura, koje se bude zato što moraju.
Ali iznad svega, u ovom trenutku bili smo zatočenici želje da ne skončamo u ovom životu kao da nas nije bilo.
Samo što sam se jezivo plašio da će želeti više, nego što imam da dam.
Iako bih od nje uzeo i poslednji dah.

Korina

Da li ste se ikada borili za sebe, ali protiv sebe? To je najteža borba.
Nema pobednika, a svejedno gubitak mrvi svaki atom vašeg bića.
Kako znam?
Ja sam šampion u teškoj kategoriji! A, pošto ne sakriva pogled, istu borbu vidim u svakom kutku tih predivnih blistavih očiju muškarca koji me omađijao.
Nema svrhe zavaravati se.

Onog trenutka kad sam mu videla leđa i kao kukavica ispuzala iz njegovog kreveta, bila sam spremna da se i na najmanji njegov znak trčeći vratim. Ali, nisam znala šta da očekujem. Bila sam svesna slomljenog srca koje mi je otvorio deleći najintimnije delove svoje prošlosti, koje kuca samo zato što mora. S tim, što nisam znala šta će odlučiti. Odgurnuti me od sebe, ili mi dati šansu da mu se na prstima ušunjam u ono što je ostalo na mestu gde kuca. "Jesam li te povredio?" Ha?! Ma, mora da se zajebava!
"Nemanja," obraćam mu se kao uplašenom detetu, "Nije me tako lako uplašiti, veruj mi. Otišla sam, jer sam na to navikla...."
Bila je to samo delimična istina, jer nisam sigurna da bi razumeo pravi razlog.

Mršti se, ali pušta da se moja izjava malo slegne kako bi je bolje razumeo. Pametan je i brzo kapira, inače, ali ovoga puta...
"Očekivala si da te posle najboljeg seksa u životu, izbacima napolje?! Zar sam ostavio takav utis..."
Zgrabila sam ga za obraze i prekinula poljupcem. Umesto da mu samo na kratko skrenem misli, privukao je stolicu na kojoj sam sedela bliže sebi i počastio me veoma vlažnom invazijom jezika. Nisam se opirala.
Bio je ovo najbolji način da mu pokažem da nije u pravu. Jer, posle onog užasavajućeg poziva shvatila sam suštinu. I kad bih htela, a nisam baš toliko skrenula sa uma, nisam mogla pobeći.
Za mene na ovom surovom svetu, nije postojalo lepše mesto od ovoga.

****************************************

Nastavljamo sutra... ;)