Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -

23. Poglavlje

"Vozićeš me na motoru! Ti, mora da nisi pri čistoj svesti?!"
Umorna sam, jer se ne sećam kada sam poslednji put odspavala kao čovek. Uplašena sam, jer nemam pojma kako ću se izvući iz ovog haosa.
Izbezumljena, jer sam ostala bez jedinog živog rođaka, koji mi je bio sve na svetu posledjih godina. Ali, najizraženiji je trenutno bes, zato što u ovom stanju treba da sednem na jebeni motor i grlim ovog zgodnog dasu, koji mi u isto vreme izmiče tlo pod nogama i nervira me čim zine. Ja sam i službeno izgubljena, jer me emocije šibaju sa svih strana i ne mogu da se sastavim kako bih protestvovala kako valja.

Gleda me zabavljeno,ali mudar lik, ne progovara. Luka i Damjan se pozdravljaju sa mojim uskoro bivšim domaćinom, kojeg nikako ne mogu da klasifikujem. U isto vreme mi je i simpatičan i odbojan, ali realno ne mogu da ga mrzim jer me nije povredio. Bar ne fizički, a onih koji su me mentalno sjebali u ovom životu, ionako ima i previše.
"Evo ti kaciga," konačno mi se obraća i Nemanja, pre nego što mišićavu nogu u prokleto seksi kombinezonu prebacuje preko ove zveri na dva točka. Kako, dođavola, nisam pre registrovala da mu je ionako zgodno telo u ovom crnom, totalno motorističkom kombinezonu, nenadjebivo?! Jaknu je meni dao, pa bez daha gledam kako se muževno proteže i pali motor koji glasno zabruji, od čega me podilazi jeza. Ona dobra, zbog koje mi adrenalin skače kao lud, a neki trnci opsedaju moje umorno telo. Očigledno ne toliko umorno da reaguje na Nemanju, koji mi pošto napokon stavim veliku i tešku kacigu kojom krijem svoje sigurna sam zažarene obraze, pruža ruku da mi pomogne da sednem iza njega. Nespretno se smeštam na poveliko i iznenađujuće mekano sedište i stišćem ga butinama, dok se on gologlav ceri kao manijak.

"Čvrsto me obgrli rukama, jer ovo će biti divlja vožnja, devojčice," kaže uzbuđenog glasa, pre nego što se okrene prema napred.
"Prestani tako da mi se obraćaš, matori..." Gunđam, ali mora da me je čuo jer se glasno smeje dok dodaje gas, a ja prestravljeno naginjem telo ka njemu i grabim ga za struk.

Pre nego što pojuri u zoru koja je ipak došla posle lude noći, jednom rukom me povlači za ruku da ga obrglim skroz, što nekako uspem jer je on kao odvaljen od kamena. Osetila sam svu njegovu seksualnost u onom poljupcu svog života, kojem se nesvesno vraćam dok nas vozi uskim prašnjavim putem.
Ja sam taktilni tip, volim dodire, ali njegov je bio nešto najbolje što sam osetila na sebi u životu. Volim i da se ljubim. Nisam preterano iskusna, ali jebi me, ovaj frajer ima magičan jezik. Ne smem ni da zamislim kako bi bilo...
Ah, ne, nećeš Korina! Ako se prepustim tim mislima mogla bih da zaboravim na jad i tugu, u kojima sam se valjala posle njegovog odlaska iz Italije. Bila sam sigurna da se, bar ne skoro, nećemo ponovo sresti, pa bih nekako naučila da se nosim sa emocijama koje je probudio u meni.
Ali, kako ću, živote, sad kad moram da živim u njegovom stanu, uspeti da se nosim sa njim i sa svim što mi njegovo prisustvo čini?!

Kao da mi čita misli, utešno mi hladni dlan spušta na nogu iznad kolena i na blic me malo jače stisne, a u odgovor, moje ga ruke instinktivno malo jače stisnu. Ne vidim mu lice, ali nekako osećam da se nacerio, onako muški, pa se iz nekog razloga još malo jače pribijem uz njegova čvrsta leđa i prepustim vetru, kao da će mi on otkriti sve tajne ovog seksi muškarca koji mi se već podvukao pod kožu.

Nemanja

Za razliku od advokature kojoj sam veoma posvećen i koja u meni izaziva sve moguće emocije, od ponosa do frustracije, vožnja motora je samo čisto zadovoljstvo. Jer, dok osećam šibanje vetra svuda po sebi, fokusiran sam samo na čisti užitak koji me preplavljuje čim mašina zavibrira ispod mene.
Nema tu neke filozofije, to je strast prema slobodi koju osetim uvek i samo dok upravljam motorom. Brzo ili sporo, umoran ili zadovoljan, svejedno je. Na sve zaboravim dok jašem svoju Yamahu. Prve, ozbiljne, pare koje sam zaradio dao sam za ovaj motor, pa tek se onda kućio. Čak i kada sam ostao bez skoro prebijene pare, nisam ni na momenat pomislio da ga prodam. Bilo bi to svetogrđe!