Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -

29. Poglavlje

Pošto kafu nismo popili zajedno i pošto sam pod hladnim tušem proveo pola sata, od toga jedva dva minuta drkajući da se koliko toliko vratim u normalno stanje, izašao sam spreman da razgovaramo. Navukao sam crnu vrećastu trenerku i belu majicu kratkih rukava, pokušavajući da na nju delujem što opuštenije, nameravajući da je navedem da mi se otvori.
Psiha je čudo, nekad naizgled nebitni detalji mogu da vas navedu da se poverite, a da toga niste svesni. Korina je, definitivno, bila žena koju sam prvi put posle Jelene poželeo da bolje upoznam, da je navedem da mi veruje, ali sam i ja želeo da verujem njoj.

Sjeban sam, nepoverljiv, zajedljiv i cinik zahvaljujući bivšoj, koja mi je sebično i bez pitanja otela sve i sa sobom zauvek odnela i deo mene.
Ali, ima nešto u plavookoj crnki zbog čega se osećam spremnim da krenem dalje. Da poverujem da je osećati bilo šta, sem besa i ogorčenosti, sasvim u redu. I, mada znam da sam lud, jer ipak je ona sestra mog najboljeg ortaka koji mi je poverio da brinem o njoj ako je ikada pronađem, nisam mogao da ignorišem potrebu da joj budem blizu. Nije me samo seksualno privlačila, iako sam poslednja tri dana čini mi se non stop ukrućen, nego me je sve ono što je bila, bacalo na kolena.
Ništa sa njom od početka, nije bilo sporo i opušteno.
Zašto bi, dođavola, sad bilo drugačije?!

Imao sam utisak da glasno razmišljam pa me nije iznenadilo da je čula kako se približavam kuhinji, jer je dobacila i pre nego što sam ušao u prostoriju u kojoj sam je ostavio, "Trebao mi je komp. Jel ti ne smeta što sam se poslužila?"
Zašto, sve mu jebem, sve što kaže zvuči dvosmisleno? Zar sam toliko poremećen, da u svemu što izađe iz njenih jebozovnih usta čujem seksualnu konotaciju?
"Sve je moje tvoje, slobodno se posluži," nastavio sam da je izazivam, smeškajući se prljavo.
Jebiga, upravo sam to bukvalno i mislio! "Nemoj dva puta reći, ako to stvarno ne misliš," dobacila je, skidajući me pogledom. Nisam slep, jasno mi je kako delujem na nju, ali plašim se da naš odnos podignem na viši nivo, jer ne znam šta ustvari želim. A, naravno da nisam toliko đubre da je zavedem pa šutnem, jer bi to imalo ogromne posledice na celu ekipu. Ona nije bilo ko i nikada to neće biti, pogotovo kada sazna za Mimi.
Kako god da se ovo između nas bude odvijalo Korina će biti deo mog života. Što me grubo vratilo u realnost.

"Kada završiš, šta god da radiš trenutno, moramo da razgovaramo. Biću u dnevnoj sobi, pa dođi."
Pre nego što sam napustio kuhinju primetio sam da se još uvek nije presvukla, pa sam dobacio kao usput, "I, molim te, obuci se, jer ćemo možda imati goste." Nisam slagao, očekivao sam da se u nekom trenutku pojavi Luka, a možda i ostali, ali delimično sam to rekao i zbog sebe. Nema šanse da se fokusiram na bilo šta, ukoliko tako polugola bude paradirala ispred mog nosa! Nisam od kamena, mater mu jebem! A, i predugo sam bio pod hladnom vodom, ako ovako nastavim fasovaću, jebenu, upalu pluća.

Kako bih skrenuo misli dohvatio sam mobilni i primetio da me je Iskra zvala čak tri puta, pa mora da je hitno. Nisam paničar, ali ona retko zove, pa sam je odmah okrenuo, "Gde gori, mala?" Zvonko se nasmejala, pa sam se odmah opustio. "Izvini, ako prekidam nešto ozbiljno, ali htela sam nešto da te pitam."
"Baš ništa ne prekidaš, još..." Pravim dramsku pauzu i zamišljam kako se crveni, jer Iskra zna biti sramežljiva, na šta se ona zagrcnu, a ja prasnem u smeh.
"Zezam te, mala. Korina nešto završava u vezi Akademije, bar mislim, a ja čekam da tvoj magarac bane, tako da nema mesta ničem neprikladnom." Iako bih ja sada radio mnogo toga bezobraznog, mojoj novoj cimerki, ali tu misao zadržim za sebe. Ali, ona nastavlja, "Zvali su me jutros iz Ivanjice," pustim da se slegne taj teški uzdah kojim je prekinula svoje izlaganje, ali je ne prekidam.
"Radovi na zgradi su skoro gotovi, ali treba da se preuzme dokumentacija i isproverava licenca, pa pošto si ti advokat i hteo si da pomogneš..." Zastala je, jer čeka moj odgovor pa sam joj udovoljio.
"Kad treba da budem tamo?" Izgleda da sam je iznenadio, iako ne znam zašto, jer bez obzira na nove okolnosti u mom životu, nameravam da budem deo tog projekta. "Što pre, ali okrenuću par brojeva da vidim jel treba da ideš u Sud ili u Opštinu i da li treba da zakažem termin, pa ću ti javiti kasnije." Osetim joj zahvalnost u glasu, ali ipak želim da budem jasan.
"Iskra, ne brini za papirologiju. Obaviću sve što treba i taman pogledati kako je objekat ispao. A onda možeš sa Manjom da se baviš selekcijom klijenata. Javi mi samo kad treba da idem." Naravno da je počela da me bombarduje zahvaljivanjem i kako mi je dužnik, ali sam je prekinuo kad je u sobu ušla Korina.
"U redu je, mala. Moram da idem. Čujemo se posle." Spustio sam telefon na stolić ispred sebe i odmah pored njega nemarno digao noge, pa gledajući kako Korina seda na fotelju nasuprot mene, dohvatio daljinski muzičkog stuba.
"Jel ima neka muzika koju posebno voliš?" Pitao sam je, tražeći stanicu i pokušavajući da malo opustim atmosferu. Slegnula je ramenima i dalje obučena u ono što bi trebalo da bude pidžama.
"Svejedno mi je, sve dok nije neki hevi metal." Odmarao sam oči na njenom prelepom, ali pomalo sumornom licu i čekao da nas prekrije zvuk moje omiljene radio stanice, koja je puštala strane balade. "Jesi obavila sve što treba oko faksa?" Klimnula je glavom, "Poslala sam par e mailova Akademiji i obavestila ih, da nisam u mogućnosti da neko vreme dolazim na vežbe." Nakrivio sam glavu, ali nisam prestao da je gledam u oči, jer sam želeo da vidi koliko sam ozbiljan u vezi svoje ideje.
"Nikola i Manja su svojevremeno kupili stan u kojem su neko vreme živeli. Nije daleko odavde. Kada je Nikola nastradao, Manja nije želela da ga proda, iako nikada posle njegove smrti u stan ušla nije. Sve ove godine ja sam vodio računa da računi budu plaćani, pa sam nameravao da razgovaram sa Manjom i Damjanom da ti ga ustupe." Oči su joj se blago raširile, a disanje za nijansu ubrzalo, ali nije ništa rekla, pa sam objasnio.
"Ne želim da se tamo preseliš, već ako ti treba prostor, mogli bi tamo da ubacimo klavir i sve što ti je potrebno za vežbanje. Hteo sam prvo da ti to omogućim ovde, ali njihov stari stan je mnogo praktičniji za to. A i imala bi ga samo za sebe." Pustio sam da mi poslednje reči potonu i mahinalno provukao ruke kroz kosu, iščekujući njenu reakciju.