Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -

11. Poglavlje

Osvrćem se oko sebe kako bih dobio na vremenu.                                                      Radim ono što sam mrzeo kada drugi čine dok su u mom stanu. Znam da trenutno pokazujem svu svoju nesigurnost, ali nije me briga, jer kada sam razmišljao o ovom susretu, nisam daleko odmakao. Ono najvažnije sam preživeo; nije me oterala u tri pičke materine kada me ugledala. Ali, sada...
Obično nisam impulsivan, ali nemam pojma zašto sam stvarno došao. Da je vidim? Proverim kako je? Da ispunim obećanje? Ili izvidim teren i probam da otkrijem ko je ustvari njen stric?
Ali, kada se okrenem i konačno je dobro odmerim, hteo ne hteo moram da priznam, "Brinuo sam." Nekako znam da se neće oglasiti, pa prekidam tešku tišinu. 

"Nisam se poneo kako dolikuje, a ne želim da misliš da sam kreten. Hoću da..."
Šta stvarno hoću, jebote?! Gledamo se sa oko pet metara udaljenosti i oboje pokušavamo da provalimo u glavu i misli onog drugog. Znao sam da neće biti lako, jebiga stranci smo jednom drugom, i kad shvatim to, na prečac donosim odluku. 

"Želim da se bolje upoznamo i družimo. Da ti pričam o njemu i kažem mnogo toga što moraš da znaš..." Zaustila je da me prekine, ali sam podigao ruku da joj stavim do znanja da nisam završio. "Korina, od kad si ušetala u Paviljone, izgubio sam se. Jedino na šta sam mogao da mislim bilo je kako da ti kažem istinu i kako ćeš je podneti. Zato sam se povukao i dao ti prostora da je prihvatiš. Ali, ti se više nikome nisi javila."
Sve što sam rekao bila je gola istina, ali po pogledu njenih plavih očiju, identičnih Nikolinim, nisam siguran da mi je poverovala.
"Obično nemam problema sa rečima, prokleti sam advokat, jebem mu, ali dela su mi slaba tačka. Zato sam se počastio kraćim godišnjim odmorom, koji želim da provedem sa tobom. U Rimu, na tvom terenu i pod tvojim uslovima." Duboko sam udahnuo, pa dodao, "Ako to želiš, naravno?" Tek kad sam postavio to pitanje, polako sam spustio ruku i nervozno je gurnuo u prednji džep izbledelih farmerki. Prijalo mi je da izađem iz odela i pravničkog modela ponašanja. Jer, i kad nisam bio u kancelariji, vodio sam računa kako se ponašam što je iziskivalo i obavezan dres kod.             
                                                                       U Beogradu sam manje više bio poznat, a nikad nisam bio siguran na koga ću naleteti. Osim kad nisam na motoru ili mrtav bolestan u stanu, uvek sam nosio odelo i bio savršeno odmeren. Ali, hvala kurcu, ovde me niko nije znao.
Razlika je bila i u tome, što sam ovoga puta ja hteo da upoznam nju. Samo što izgleda da ne delimo mišljenje, zbog čega mi prvi put padne na pamet, da Korina ne želi da sa mnom ima bilo šta.
Jebote! Kakvo sam ja arogantno govno! Jel moguće da mi ni na kraj pameti nije bilo kako će me oterati čim me vidi. Šta ako je, mater mu, podsećam na bol koju želi da zaboravi i nastavi dalje?
Samopouzdanje, kojeg sam inače imao na pretek, istopi se kao sladoled na paklenoj vrućini. 

A ona se ne pomera od vrata, jedva da diše dok prelazi očima po meni. Izgubljena je u svemu što je čula, što je ako se sve uzme u obzir, potpuno normalna reakcija. Ja sam za nju znao godinama, iako nisam imao pojma da je ovakva riba; ona je bila razlog mnogih besanih noći i mojih i Nikolinih. Brat joj je pomerio i zemlju i nebo da je nađe, ali ona to ne zna. A sada, kada zna da ga više nema, pitanje je da li je to uopšte zanima.

Skrenuvši pogled, kao dok čekam sudijinu presudu u veoma važnom slučaju, spazio sam vrata kupatila i bez pitanja se uputio tamo, dajući joj vreme da shvati šta želi. I nadajući se da me neće izbaciti napolje kao najgoru fukaru, kakva sam ispao onaj dan kad sam je odveo na groblje. Hrabro, zar ne?! Ali u ovom trenutku, dok posmatram svoj zabrinuti odraz u velikom ogledalu iznad lavaboa, jedino što mi je bilo na umu je, šta će odlučiti.
Bilo je prokleto čudno prepustiti nekome kontrolu i odluku koja bi nam svima mogla promeniti živote. Ali, nisam imao jebeni izbor, jer sam znao da je nekako moram ubediti da nas prihvati. Ona nije bila samo sestra.                   
Bila je i tetka!