Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -

1. Poglavlje

"I, kad se vraćaš? Imam utisak da si digao ruke od nas!" Pitam jedinog čoveka koji mi je godinama unazad menjao oca. Imao sam ga, ali nikada nije imao vremena za mene.
"Šta hoćeš, koji moj?! Pa tek sam prodisao," odgovara mi staro gunđalo. 

"Samo ti diši, ali obavezno se ovde pojavi prvog." Naravno da zna zašto mu to govorim.
"Slušaj mali, ako sam mator nisam senilan. Do tad je još pet dana, a u međuvremenu me ne uznemiravaj!" Prekinu mi vezu, jebote. Nije mi do smeha, ali stari jarac, Mitrović, uvek mi na svoj iritantan način popravi raspoloženje. Nema puno takvih ljudi među onima koje poznajem. 

Živeo sam povučeno poslednjih godina, ne zato što sam mator, nego zato što sam se umorio od gužve, buke i privida sreće gde god sam se okrenuo. Skupa je to stvar, znam jer dok sam bio nasmejan i jedva čekao svaki novi dan zaboravio sam da u njoj uživam.
Potičem iz ugledne porodice, ali sem gena nemam puno toga zajedničkog sa Janjićima. Nikada nisam opravdao očekivanja uštogljenog ponašanja i prikrivenih osećanja. Majka mi je oduvek zamerala na izborima, počev od društva do obrazovanja. Rodio sam se u Beogradu, ali sam svoj grad upoznao tek kada sam se sa pet godina doselio u Paviljone. Predgrađe koje mi je dalo krila da se ponašam onako kako se osećam. Moja starija sestra, Marija, nažalost nije bila te sreće. Sa tatom nikada nisam pronašao zajednički jezik. Nikada nije imao vremena za nas, a kada bi nam se i obratio samo je tražio i zahtevao. Nikada ga nisam razumeo, ali dugo sam prećutno prihvatao takav model ponašanja, jer za bolje nije znao. Moja loza je stara akademska i cenjena u visokim krugovima ove zemlje, jer je decenijama davala najbolje doktore, pravnike i generale. Otuda i stav da se odluke starijih ne preispituju. Mojoj površnoj majci je sve to bilo potaman, dok god je imala uslove da putuje po svetu, bavi se sobom i ponekad humanitarnim radom, ako joj je to garantovalo pažnju drugih. 

Zato sam ja, još od malih nogu, toplinu tražio van kuće. Na svu sreću naleteo sam na nesebičnu okolinu, koju nije bilo briga ni ko sam ni od kakvih ljudi potekao. Zato sam tu i ostao. Baš kad mi je misli zaokupio trenutak upoznavanja mojih, i do dan danas, najboljih prijatelja, zazvonio mi je telefon. Nesvesno mi je pogled odleteo na fotografiju mene i tri prijatelja koja su podelila veći deo života, nasmejana zbog neke loše šale na klupi u parku blizu kog sam i dan danas živeo. Nostalgičan, uprkos nečitljivoj maski na licu i čvrstog glasa sam se javio, jer sam video da me jedan od tih ludaka zove.
"Jebeš mi sve ako te ne bih udavio da se nisi javio!" I eto ga, moje raspoloženje je puno bolje, mada ni za šta na svetu to ne bih priznao Luki, kojeg obožavam da nerviram, iako bih zbog njega i na mesec išao da mi to zatraži.
"Šta sad hoćeš? Zvao si pre sat vremena!" Mrzovolja je moje drugo ime.
"Ma, jebem li ti sve po redu! A, kad ti mene zivkaš, onda nema veze, a ne daj Bože da ja zaboravim da kažem sve što imam onda kad se tebi hoće!" Sva sreća da ne može da mi vidi facu, jer razvukao sam usta u veliki osmeh zato što sam ga opet iznervirao. "Ne smaraj života ti, nego reci šta imaš pa da radim. Od ljubavi ne mogu da žive baš svi na ovom usranom svetu!"
"Nemam blage veze ko ti je stao na žulj, ali ne istresaj se na meni, majmune. Da nisam prinuđen da te obavestim o želji moje žene, oterao bih te u tri lepe, idiote!" Naravno da znam da bi, poznajem ga kao zlu paru, ali ne nastavljam prepucavanje pošto sam sad radoznao. Iskra nije bila osoba koja je nešto zahtevala ili tražila.
"Ajde, Avramoviću, kaži ono zbog čega si zvao, pa da prekidamo ovo zajebavanje. Stvarno imam posla." Teški uzdah s druge strane žice, naveo me je da pomislim da je opet pod uticajem svoje sjebane psihe, ali ne izazivam ga.
"Iskra želi da se okupimo večeras kako bi se družili, mada sam siguran da se iza toga nešto krije. 'Ajde, svega ti, svrati bar na kratko do 'Paviljona' oko osam, pa ako se smoriš, pali kući." 

Nije mi bilo do druženja, jednostavno sam poželeo malo tišine, jer sam poslednjih meseci naporno radio kako bih dokazao sebi da mogu samostalno da izgradim ime. Bez ičije usrane pomoći. "Pokušaću", besramno ga lažem, jer sam uvek bio i biću tu za prijatelje, kad za onog najboljeg nisam mogao prokleto ništa da učinim. Uz kratak pozdrav završavamo razgovor, kojih je sve manje. Naravno da razumem da je sada sve drugačije. I, naravno da sam prejebivo srećan i zbog njega i zbog Damjana. Bolno svestan da mene takva sreća neće. A, ko se jednom opekao, beži od vatre ko đavo od krsta. Brzo prebacujem misli na posao, jer ako počnem da mislim na ljubav, misliću o njoj, a to je jako, jako loša ideja. Ionako sam u kurcu, jer se približava Nikolin rođendan. Znam da je prošlo previše vremena, ali neke rane nikad ne zarastu. Prokrvare i na najblaži udarac. A mene život šiba i ne štedi.

Glupo je žaliti se kad na prvi pogled imam sve. Ali je, jebiga, sve to besmisleno kad uveče dođem i ne palim svetlo. Mrak tako dobro sakrije sve tragove. Naučio sam to u rovu. A, ovaj preveliki stan sve više podseća na njega. Možda sam zato sve manje u njemu. Bilo je lako praviti se slep dok sam imao podršku i pratnju. Damjana doduše često nije bilo, ne krivim ga, ali Luka je uvek bio tu negde. Čak i dok je po svetu lutao, često se javljao, a sada se skrasio. Jebiga, i sam sam to prošao. A ne, ne! Nećeš kurvin sine u tu rupu, ne sad kad si počeo da se oporavljaš.

Vreme je za tuš, a onda bi mogao da skoknem do kafića, živo me kopka šta li je Iskri sad na pameti. Znate kako kažu, jednom advokat, uvek jebeni advokat. Radoznao sam, pa šta! Uz teški uzdah svestan da sam sa punih trideset i šest upravo to, samo posao i ništa sem toga, krećem u akciju. Sve je bolje nego sedeti u ovom hladnom, sterilnom prostoru koji ne mogu nazvati domom i razmišljati o prošlosti. To mi nikada, nije donelo ništa dobro.

Kao što mi neće biti dobro ni od prizora koji sam ugledao samo par sati kasnije u lokalu u kojem sam proživeo sve svoje noćne more, od pamtiveka.

Eh, sudbino kurvo, baš voliš da komplikuješ!

-------------------------------------------------------

Nemanja i Luka imaju jedan poseban odnos... :D :D :D

Ako još niste upoznali Avramovića, a želite, učinite to u prethodnom delu, "Konačno sreća!"