Konačno, DA! ( III deo ) - Završena -

43. Poglavlje

"Nisam ti rekao da je ubiješ, već da je uspavaš!"
"To sam i uradio. Nisam kriv što je slaba i ne budi se već petnaest, jebenih, sati!" Gleda me tim urokljivim očima i podilazi me jeza.
"Slušaj, sve što sam radio u ovom prokletom životu podredio sam poslu. Svakog koga nosim na duši, a već odavno ih ne brojim, stradao je zbog ovoga. Ja imam jebenu reputaciju i neću, ni tebi, kao što nikome ni pre tebe nisam, dozvoliti da mi to sjebeš." Znam da je u pravu, jer ga poznajem više od dvadeset godina. On je 'kriv' što sam ovde, gde jesam. Kad me ucenio da radim za njega, bio sam obično Opštinsko piskaralo. Niko bitan!
Moja jedina karta za put bez povratka, bile su šifre, koje sam imao za baze podataka.

Da, gospodo, ja sam Miodrag Bogdanov, jedan od bosova Balkanskog podzemlja. A rodio sam se u jednom selu na Kosovu i Metohiji kao Mirko Bogdanović, koji je jedva uspeo da završi školu.
Da mi nije bilo politike i stranke u koju sam se učlanio zbog posla, nikada ne bih radio u Opštini Sremske Mitrovice. A, dogurao sam do funkcije pomoćnika zamenika predsednika Opštine. Posle sam brzo napredovao do potrčka i bio paravan za vlast u Beogradu.
Kada mi je, jednog dana, u kontrolu, lično došao srpski Ministar policije, sve se promenilo. Ja sam radio za njega, a on umesto za narod koji ga je birao i vlast koja ga je postavila na visoku funkciju, radio je samo za sebe i svoju guzicu. Naivno sam mu poverovao da ću uspešnim radom za njega, lakše napredovati.
U stvari, jesam.
Ali, ne onako kako sam mislio.

Svetozar Maksimović je, zahvaljujući meni i sličnim slugama, godinama sedeo u svojoj fotelji. Samo što mu to nije priuštilo lagodan život. Moji poslovi, međutim, jesu.
Pare smo zgrtali zahvaljući lancu trgovine ljudima. Imao je on i druge prljave izvore, ali se iz svake malverzacije uspešno čupao. Ali, ovo je bila izborna godina i valjalo se pobrinuti da nam niko ne pojebe planove.
Ako padnem ja i on će. Svestan je toga, zato smo sve ovo i organizovali. Ništa se od ovoga ne bi desilo, da ćerka mog pokojnog brata nije slučajno naišla na pismo u kojem se spominje Nikola Bogdanović.
Moja krv, ali i moj najveći neprijatelj! Zato što, jebiga, nije mogao da ne čačka mečku.
Ipak, sestru sam mu zavoleo. Bila je tako divno dete, zahvalna za sve što sam joj pružio u životu. Ugađala mi je dobrim ponašanjem i uspehom u školi. Izveo sam je na pravi put.
Bila je moje pokajanje.
Voleo sam joj majku, iako je izabrala mog brata za muža. Puste li ironije, uvek je bio ispred mene u svemu! Samo iz ljubavi prema njoj, Korini sam bio više od strica. Obećao sam Radmili da ću je držati podalje od posla koji sam uspešno obavljao, a za uzvrat ona će je naterati da je zamrzi. Međutim, nisam uspeo da je slažem. Korina nije znala detalje, ali je imala predstavu da mi pare ne padaju s neba. Isto kao što je znala da radim u interesu države. Tako sam joj, objasnio. Jer, to i nije bila totalna laž. Samo moja verzija istine.
Ali, kučka od njene majke, me ipak zajebala. Umrla je, pre nego što sam joj to naplatio. A, sada sam morao da spašavam glavu, jer je Maksimović zbog propusta koji sam napravio dozvolivši Korini da se približi nesuđenoj snaji i njenim prijateljima, tražio da se dokopam dokaza koje je Nikola imao protiv njega.
Boleo me kurac za nešto, što je mislio da postoji, ali rekao mi je da će to sjebati i posao i mene.
Da su samo pare bile u pitanju, odjebao bih ga. Ali, on je znao za ono što sam uradio pre mnogo godina za mršavu, plavooku devojčicu. I, ucenio me.
Njenim životom!

"Maksimoviću, ako joj zafali i trepavica, neću te ubiti. Sam ćeš to uraditi, jer nećeš moći da preživiš skandal koji ću ti napraviti. Ja ti nisam glupi Borisavljević i sigurno neću trunuti u zatvoru kao tvoje žrtveno jagnje. Pametniji sam od toga." Nisam ga se plašio, jer mi realno nije mogao ništa. Ako me ubije, sjebaću ga. A, ako me strpa u zatvor i on će doći za mnom.
"Vadi nas iz ovoga, kako znaš i umeš, ne treba mi još sranja u životu. Zovi, traži, ucenjuj... Iskreno, boli me kurac, ionako ne znam otkud ti luda ideja da postoji ikakav dokaz protiv nas?! Samo hoću da Korinu odvedem kući i sklonim je iz one jazbine!"