Večna promena

Chapter 9. - Begining

Natalie's POV

Osetim nešto jako teško na stomaku. Ne mogu da dišem od tog pritiska. Polako pokušam da pomerim tu „stvar" sa sebe ali bezuspešno. Šta je ovo? Opet rukama pokušam i začujem prigušeno kikotanje.

Okej. Ovo mora da je neko od momaka. Pokušavaju da mi vrate za ono od juče. Počnem trljati oči i nekoliko puta uz to zevati te se taj neko još više zakikoće.

Dobro ovo me već nervira. Čekaj ja sam u krevetu, neko od momaka leži na meni dok sam ja samo u boksericama i u običnoj majici bez rukava.

Sranje, sranje, sranje. Brzo otvorim oči i iz sve snage gurnem nekog od momaka te se sledećeg trenutka nađe na podu glasmo se smejajući. Brzo se podignem u sedeći položaj i pokupim celi pokrivač dobro sakrivajući svoje dosta otkriveno telo ispod njega.

Kada se uverim da su svi kritični delovi sakriveni pogledam na pod gde uočim žbun čokoladnih lokni. Čekaj lokne?! Pa ja ne mogu da verujem. Ja stvarno ne mogu da verujem. Ovaj debil me je video skoro golu.

„Šta ti kog đavola radiš u mojoj sobi?!", proderem se iz sveg glasa na njega koji me je sa osmehom na licu posmatrao nekim nedefinisanim pogledom.

„Pa momci i ja smo se dogovorili da vam vratimo za ono juče.", odgovori mi kao da je najobičnija stvar upadati devojci u sobu dok ona spava skoro gola i još ga ta devojka mnogo mrzi.

„Izlazi iz moje sobe pokvarenjače jedan, da te više nisam videla u svojoj sobi bez moje dozvole!" Osetim kako mi obrazi gore od ljutnje. Kada bih mogla sada bih ga na licu mesta iseckala na najsitnije komadiće.

Ustane sa poda na kojem je prethodno sedeo i uputi se ka vratima. Uhvati bravu rukom i otvori vrata ali ne izađe iz sobe već se okrene prema meni sa bezobraznim smeškom na licu.

„Samo da znaš imaš pakleno dobre noge.", odjednom ispali i još se bezobraznije nasmeje ocrtavajući rupice na obrazima. To je to, sada sam pukla.

„Morončino jedna!", opet se razderem i dohvatim jastuk u nameri da ga gađam ali on završi na podu usput se odbijajući o vrata. Pobegao je. A ne, neće se izvući ovog puta. A kako je ovo jutro počelo čini mi se da će ovo biti dug dan.

Niall's POV

"Au jadan Hari, on je najgote prošao, pa mogao sam ja da budin Nat.", sa smehom na licu izjavi Džastin jedva suzdržavajući smeh. Ala ga je Nat opravila. Mislim da će ovaj život biti mnogo zanimljiviji sa Nat.

Zajedno se svi nasmejemo te ugledamo Harija kako silazi stepenicama sa pomalo iznerviranim izrazom lica. Još više se nasmejemo. Mislim da će ga Nat ubiti kada siđe ili će mu se osvetiti preko nečeg drugog.

„Šta je bilo neodoljivi? Dobio šut kartu?" I kao što sam pretpostavljao, Lui mora prvi započeti. „U ne znate vi ništa, igra je tek počela.", brzo vrati osmeh na lice i nasmeje se onako kako samo on zna - podmuklo i bezobrazno.

Ko zna šta li je sad smislio, ali ne brinem se ja za Nat, snaći će se ona, nije ni ona za bacanje, doduše mislim da bih se više trebao brinuti za Harija nego za nju, jer ipak led protiv vatre i ne prođe baš najbolje.

Natalie's POV

I dalje ne mogu da verijem da je to uradio, ali nema veze videće on.

Ustanem iz kreveta blago se protegnuvši i uputim se u kupatilo. Odavno nisam pravila penušavu kupku, da, penušava kupka, odlična ideja.

Pogledam na sat tek je pola osam, taman mogu da se opustim. Ostavim kadu da se puni dok nađem donji veš i dodam kupku sa mirisom karamele koji obožavam. Skinem sve sa sebe i polako uđem u raj.