Večna promena

Chapter 22. - Almost Kiss

Natalie's POV

Uđemo u dvorište i ugledamo ih sve kako izlaze iz teretane svi znojavi i neško komentarišu nesvesni našeg prisustva. Oslušnem malo bolje da bih mogla shvatiti šta su radili.

„Ona plavuša je stvarno zgodna", kaže Nail dok ga Eli oštro pogleda i udari u rame i on jaukne praveći se da ga je zabolelo. „Upravu si", doda Lui te i El uradi isto što i Eli.

„Da nisi ni pomislio da kažeš nešto", Peri upozori Zeina oštro ga gledajući dok se on namo nevino nasmeje te se i nas dvoje nasmejemo i sva pažnja bude usmerena na nas.

Čim nas ugledaju devojke odmah počnu nešto šaputati i smejati se a momci nešto prokomentarišu što na žalost ne čujem.

„I Hari kako je bilo u.. obilasku", upita ga Sel posebno naglasivši obilasku te ja prevrnem očima. Nismo bili na sastanku, bolo je to prijateljsko druženje i ništa više. I malo mi je dosadilo da me devojke stalno zadirkuju i zapitkuju za njega. On mene gleda kao prijateljicu i tako će biti još dosta dugo.

„Bilo je odlično", odgovori joj ne obraćajući pažnju na njeno naglašavanje reči. „Zašto ste onda tako neraspoloženi", upita Liam gledajući nas sumljičavo. Pogledam u Harija te klimne glavom i pogledam u njih.

„Uđimo unutra, ovde nas neko može čuti", kažem i pođem ka vili te i oni krenu zamnom. Uđemo u dnevnu i sednemo te me upitno pogledaju.

„Pa kada smo se vraćali u maloj uličili smo našli dva vendiga kako se spremaju za večeru te su nam oni pokvarili raspoloženje", Hari odgovori umesto mene što kraće opisano može.

Iznenađeno nas pogledaju te nastane mala tišina koju prekinem pitanjem. „Kako je vama bilo na treningu", promenim temu gledajući u momke sa osmehom.

„Bilo je brilijantno", odgovori mi Nail sa osmehom te ga Eli opet udari u rame i on jaukne a Hari i ja se nasmejemo. „Dobro onda, sutra ćemo i mi ići sa vama, a ja sad idem da spavam", dodam te ustanem, poželim svima laku noć i uputimi se ka sobi.

Čim uđem unutra zaključam vrata i odem se tuširati. Kada se sredim i obučem otvorim vrata terase pustivši da blagi vetar osveži sobu. Legnem preko pokrivača te se zagledam u plafon.

Zašto sam imala onu potrebu da ga odvedem do Big Bena, nikome nisam rekla za to mesto, zašto sam njemu rekla? Zašto sam imala onaj osećaj u stomaku kada je rekao da je to sada naše mesto?

Zašto uvek imam onaj osećaj kada razgovaram sa njim nasamo? Zašto sam osetila ljubomoru prema Lisi kada je rekao da mu je ona bivša devojka? Mislim, znam da mi se sviđa, ali zašto baš on.

Zašto mi se nije mogao svideti neko drugi? Zašto mi se morao svideti najbolji prijatelj, dečko kome imam slobodu sve reći.

Strah me je da ne pokvarim tu našu vezu. Strah me je da mu slučajno ne kažem šta osećam prema njemu. Ne znam više šta da mislim, a jedno je sigurno, on mene gleda samo kao prijateljicu i tako će ostati.

Ugasim lampu te se zavučem pod pokrivač i za nekoliko trenutaka se predam snu.

Jutro

Izađem iz kupatila obavijena peškirom te se sva naježim zbog hladnog vetra koji je ulazio u sobu kroz otvorena vrata terase. Lagano potrčim te ih zatvorim. Pogledam kroz prozor, sitne kapi kiše su udarale o staklo prozora dajući mi do znanja da danas neće biti nikakve šetnje za mene.

Brzo obučem donji veš te počnem tražiti ideću za današnji dan. Znajući London kiša neće stati celog dana tako da je bolje da se dobro obučem.