Večna promena

Chapter 27. - Mission

Natalie's POV

Sedimo za trpezarijskim stolom i u tišini jedemo. Znam da danas trebamo ići u onaj klub i pod velikim sam pritiskom i nervozom, svi smo.

Niko ne započinje razgovor te rešim da ću ćutati. Znam da nikome nije u ovakvom trenutku do priče te neću insistirati na tome.

Pojedem poslednji zalogaj sendviča te se napijem vode i vratim se na svoje mesto. Sačekam da svi završe sa doručkom te kad završe krenemo ka drugoj zgradi.

Dogovor je da dobro osmotrimo svaki delić zgrade i postaramo se da niko ne pobegne. Nail uključi veliki monitor te pičnemo sa detaljnim proučavanjem i pravljenjem plana.

*

Plan

*Parkiramo automobile što je bliže moguće.

*Hari i ja opčinimo stražare da ostanu na mestu i ne rade ništa, šta god da čuju ili vide.

*Kad uđemo prikrivamo Naila dok se on prikači na sistem i zaključa sva vrata.

*Pronađemo devojke i sprovedemo ih do zadnjeg izlaza.

*Sačekamo deset sati i pokušamo da ih pobijemo.

*Da ostanemo živi.

*Ubijemo stražare.

*Kad završimo sravnimo zgradu sa zemljom.

*Vratimo se kući sa devojkama.

*Gledamo film.

Da to je to, moram reći da mi se zadnja stavka najviše sviđa ali dok do nje stignemo prvo moramo dobro odraditi stavke iznad.

Vratili smo se u dnevnu i kao po običaju momci gledaju utakmicu dok sam se ja ovog puta pridružila devojkama koje su čevrljale o nekoj odeći.

Sada je oko četiri sata popodne, sve do sada smo se dogovarali o planu, bilo je tu svega, svađa, nesuglasica ali smo se ipak nekako složili.

Ne idu meni razgovori o 'fensi' odeći sa devojkama, bolje ću se snaći u razgovoru o fudbalu sa momcima nego koja haljina lepše stoji uska sa šljokicama ili lepršava sa cvetnim dezenom.

Lepše se namestim na fotelji te uzmem mobilni telefon i uključim neku igricu. Posle nekoliko pređenih nivoa odustanem jer sam prenervozna da bih radila nešto kao igranje igrice.

U glavi mi se vrti samo jedna stvar, samo da sve odradimo kako smo planirali. Samo da ništa ne iskrsne i ne pokvari tok plana.

„Zar ne bi bilo korisnije kada bi otišli da malo provežbamo nego da sedimo ovde i ne radimo ništa", upitam te me svi pogledaju. Vide da se dosađujem i brinem dok oni gube vreme pričom i gledanjem utakmice.

„Dobro idemo dole, mogli bi da provežbamo malo a i da probamo odela i proverimo njihovu izdržljivost a iz to da proverimo zgradu", Hari ustane te i svi polako za njim, konačno.

Izađemo iz vile te zaključam ulazna vrata i krenem za njima u drugu zgradu. Siđemo u podrum i Nail odmah uključi monitore.

Na velikom se pojavi slika zgrade ali se još nešto sem nje bilo prikazano. Kamion parkiran ispred i dva momka uokvireni crvenim svetlim iz njega uzvode devojke koje se guše u suzama.

Gadovi jedni! Velika količina besa prostruji u meni te mi dođe da ubijem nekog. „Kopila", prosiktam kroz stisnute zube te otvorim vrata druge prostorije i uđem u nju.