Večna promena

Season 2. Chapter 53. - New Plan

Nickol's POV

„Šta misliš, šta momci i devojke rade sada?” Okrenem se ka Gemi koja je bila zabavljena istraživanjem Natinog ormara te slegnem ramenima svesna da me ne može videti pa samo viknem da ne znam.

Nisam ih videla već dve nedelje dok je Gema sa Harijem zadnji put pričala pre tri dana što me jako čudi jer su njih dvoje jako povezani. Nekada sam jako ljubomorna na nju zbog njene veze sa njenim bratom. Jeste da smo Džas i ja naš odnos dosta popravili ali Nat je skroz druga priča.

„Gema zar stvarno misliš da bi ona svoj dnevnik stavila u svoj ormar?” Naslonim se na zid pored nje gledajući kako zagleda baš u svaki ugao i bilo koje sumljivo mesto. Naravno, ovo je već četvrti dan kako smo u njenoj sobi i tražimo dnevnik. Obećala sam sebi da ću se uprkos svojim korisno-nekorisnim moćima nekako potruditi da pomognem u njenom vraćanju pamćenja. Gema se, jer je divna prijateljica, ponudila da mi pomogne u potrazi i koliko god se njena soba u početku činila malom sada je kao cela palata.

„Naravno, neko vreme sam ja svoj čuvala u svom ormaru”, odgovori mi gledajući me kao da nisam normalna te nastavi sa traženjem. Okej, ako je tako, onda nemam ništa protiv, samo neka ona traži po ovom ormaru, ja ću se zasititi sobom.

„Kažeš neko vreme”, upitno je pogledam sa podignutim obrvama. Uzdahne i dalje tražeći te se okrene ka meni. „Sve dok ga moja majka nije našla i pročešljala od prvog pa do poslednjeg ispisanog lista.” Okrene očima kad završi i anstavi tražiti dok je sa zakikoćem.

„Nije smešno Niki. Čak je neke stranice naučila napamet i izrecitovala mi ih.” Odmah se pobuni zbog mog smeha mašući mi prstom ispred nosa sa veona ozbiljnim izrazom lica što me je teralo da se još više smejem. Neko vreme me je gledala jako ozbiljno pa se počela smejati samnom ali se na kraju naglo uozbilji.

„Znaš, bez uvrede, ali Natali mi je jako čudna devojka.” Odjednom prestane sa svim radnjama i pogleda me naslanjajući se na zid sa prekrštenim rukama i stisnutim usnama. Očigledno je bila duboko u svojim mislima. Stvarno me je iznenadila ovom izjavom, kako misli čudna?

„Zašto ti je čudna?” Upitam je kroz osmeh te izađemo zajedno iz njenog ormara jer dnevnik očigledno nije u njemu. Iako je sam starija od nje i iako je trebalo biti drugačije gledam je kao svog najvećeg idola. Znam da je jako radoznala, ponaekad paničar ali i jako hrabra i požrtvovana devojka. Odreći se sećanja na osobe koje si smatrao porodicom da bi preživeli je nešto najplemenitije što je neko ikada uradio jer na kraju ti samo to i ostane - sećanje.

„Njena soba je gotovo prazna. Nema nikakvih slika, suvenira iako je proputovala celi svet. Sve što je u njoj su knjige sa police, medved i beli čaršav. Iako je ne poznajem iz ovoga mogu reći da je jako zatvorena osoba i da teško zadobije poverenje u nekoga...” „Stani na minut”, podignem ruku te ućuti na sekund. Prestala sam je slušati kada sam začula nekakvu škripu.

„Gledaj Niki, znam da ti je sestra i da te je možda ovo uznemirilo, ali nisam mislila niš...” „Pobogu Gems, ne. Samo ućuti na minut.” Opet je prekinem i ovog puta me posluša.

Podignem nogu te je opet spustim na mesto na kom je bila i opet začujem škripu. Pogledam u Gemu te ona pogleda u mene istim zbunjenim pogledom. Obe se pomerimo sa čupavog tepiha koji se nalazio na sredini sobe i polako ga pomerimo.

Kao i na celom podu i na mestu ispod njeg se nalazio beli laminat. Zbunjeno, sa skupljenim obrvama pogledam na mesto koje je škripelo te počnem svuda po području na kom je bio tepih blago udarati po podu. Sigurno sam izgledala kao ludak ali nečega sigurno ima ispod.