Večna promena

Chapter 21. - London Sightseeing

Natalie's POV

Izađem oz toaleta obavijena peškirom te uđem u sobu/orman i obučem donji veš i krem haljinicu. Očešljam se i ostavim kovrdžavu kosu. Stavim malo rumenila, maskre i sjaja na usne. Obujem bele sandale i u belu torbu stavim potrebne stvari.

I dalje su mi u glavi Harijeve reči, upravu je, ne mogu sve kontrolisati, niko ne može. Ali se osećam odgovornom za sve, za njih. Znače mi i previše da bi dopustila da im se nešto dogodi.

Izađem iz sobe te je zaključam i siđem u kuhinju. Unutra zateknem Zejna kako jede sendvič, poželim mu dobro jutro te krenem praviti sendvič sebi.

Kad ga napravim sednem da Zajna i počnem jesti. Čim ga pojedem ustanem i zajedno sa Zejnom krenem ka dnevnoj gde su se ostali spremali da krenu u školu te samo uzmem moju belu torbu i ključeve od auta.

„Ko ide samnom?", upitam te Peri, El i Sel krenu samnom. Uđemo u auto i izađemo iz dvorišta te malo požurim sa vožnjom jer bi mogli zakasniti.

Parkitam se na školskom parkingu te sačekamo ostale i krenemo na prvi čas. Uđemo u kabinet biologije te zauzmemo uobičajna mesta.

Za oko mi zapadne kovrdžava plava kosa i crven ruž. O moja draga prijateljica Lisa je došla u školu ali kakva je ono stvar oko nje? Upotrebim Harijevu i moju staru metodu razgovaranja te mu na prazan papir u svesci napišem pitanje i gurnem svesku ispred njega.

Pogleda u Lisu i ukoči se. Gurnem ga laktom ali ništa, ostane tako nepomičan sve dok ga ne nazovem imenom i trzne se. „Šta ti se dogodilo?", opet napišem na listu sveske i gurnem je ispred njega.

Čim pročita okrene se ka meni i pogleda me u oči te odmah shvatim da će upotrebiti umnu vezu i klimnem glavom gledajući ga u oči.

„Zove se Lisa je l' da?", upita me i klimnem glavom dovoljno da me samo on vidi. Skrene pogled na sekund te se opet okrene ka meni gledajući me tužno i razocarano.

„Ona je moja bivša devojka koju sam mnogo voleo.", kaže te tužno spusti pogled. Ovo nisam očekivala, Lisa Harijeva bivša devojka. Stavim ruku na njegovo rame ali je i dalje stajao spuštene glave.

Zagrlim ga i blago potapšem po leđima te on spusti glavu na moje rame i uzvrati zagrljaj. „Šta se dogodilo?", upitam ga preko umne veze ne puštajući ga iz zagrljaja. Izdahne te mi se koža na ramenu naježi od njegovog daha ali se ne pomeram.

„Uhvatio sam je sa drugim i priznala mi je da me varala celu našu vezu i tada je bio kraj. Nekoliko nedelja kasnije sam napunio osamnaest i došao u vilu u šumi a ostalo znaš."

Sve više i više iznenađenja, sada je Lisa još više spala u mojim očima. Hladokrvna kučka, sada stvarno želim da je ubijem i zbog besa i zbog nečeg šta nilada nisam osećala.

„Ona te nije vredna. Nije vredna toga da zbog nje tuguješ, imaš nas, imaš mene, mi smo tvoja porodica." prekinem nu vezu i polako ga pustim iz zagrljaja. Ostavim mali poljubac na njegovom obrazu i nasmešim mu se.

„Hvala ti.", uzvrati mi osmeh i u kabinet uđe profesor biologije te svi ućute i lepo sednu. Po treći put uzmem svesku i hemisku te napišem„Nema na čemu, znaš da sam uvek tu za tebe."

Gurnem svesku ispted njega te pročita i nasmešen oblikuje usnama znam. Nasmešim se, profesor zatvori dnevnik i počne sa predavanjem dok je meni samo sada pokvarena i bolesna plavuša bila u glavi.

*

„Hari prestani!", jedva sam govorila od smeha. Uvek ovo radi kada me iznervira, golica do besvesti i ond nikako ne mogu biti ljuta na njega. „Samo ako kažeš da nisi ljuta.", kaže smejajući se zbog mog smeha.