Večna promena

Season 2. Chapter 43. - Prepareing For The Ball

Natalie's POV

Već se neko vreme prevrćem i protežem po krevetu. Ne ustaje mi se a ipak moram ustati jer će mi vreme za odmor isteći za oko pola sata a moram uraditi dosta toga.

Kao na primer, prva stavka na listi je doručak jer stomak zvija kao lud. Ipak je ostao samo na onoj slanini i jajima od sinoć a sada je dva sata posle podne.

Nekako se nateram da ustanem usput se protežući po ko zna koji put od kad sam budna. Kako i da ne budem umorna i željna dremanja? Džesika je jednostavno nemoguća.

Navučem kućne papuče te se nekako vučući nogama po podu odgegam do kupatila. Umijem se nekoliko puta hladnom vodom tako pokušavajući da se još više razbudim što mi je donekle uspelo.

Došetam do ormara usput trljajući četkicom zube. Izvučem obične crne helanke i nekakav duks te ih bacim na neuredan krevet. Vratim se do kupatila te isperem zube pročešljavši kosu koja je se za divno čudo odmrsila brže nego obično.

Opet se vratim do sobe i obučem odeću koju sam spremila. Namestim neuredan krevet i kad se uverim da je sve na mestu izađem iz sobe. Siđem do kuhinje te na brzinu napravim sendvič koji još brže pojedem.

Kad namirim svoj želudac, izađem iz kihinje kad počistim. Počnem se penjati stepeništem ali zastanem kad začujem nekakvu buku u dvorištu. Jak zvuk motora automobila i otvaranje i zatavranje vrata.

Brzo se popnem do sobe te odmah čim uđem promuljim glavu iza zavesa.

Ugledam nekoliko automobila i pet kombia parkiranih u dvorištu. Šta je sada pa ovo? Iz automobila počnu izlaliti neke devojke dok su neki muškarci otvarali kombie i vadili nekakve kofere iz njih.

Šta je bre ovo? Niko mi nije rekao da će se neko doseliti, ko su onda ovi? Ostanem još malo tako pa mi pažnju privuče Džesin glas koji je dopirao od ulaznih vrata.

„Odlično je što ste stigli ranije, devojke su u sobama sa leve strane i jedna je skroz na kraju stepenica." Kad izoštrim sluh i shvatim o čemu govori, sve mi postane jasno.

Pa ovo su radnici one kuće za ulepšavanje, a danas je bal pod maskama. Stvarno sam nenormalna i izgubljena u poslednje vreme. Kako sam mogla da zaboravim da je danas bal i Danijelov rođendan?

Uzbuđenje odmah poraste i počnem nervozno lomiti prste. Počnem pratiti korake, glasove i otvaranje i zatvaranje vrata koji su odzvanjali kućom.

Začujem kucanje na vratima te se trgnem. Iako se nikada pre nisam osećala ovako sada sam i više nego uzbuđena. Pa hej, idem na prvi bal pod maskama u životu, kako da ne budem uzbuđena.

„Napred", kažem pročistivši grlo i nameštajući onaj duks na sebi. Vrata se otvore i u sobu proviri niska plavuša sa naočarama i visokom punđom koja je isticala njene malo klempave uši.

„Hej", kaže mašući slobodnom rukom dok je u drugoj nosila jedan od onih kofera iz kombia. Uzvratim pozdrav te ugledam dva čiveka koji su nosili po dva kofera. Spuste ih uz zid sobe i izađu bez reči, onako kako su i ušli.

„Ja sam Natali", kažem pružajući ruku koju nespretno prihvati i nervozno se nasmeši. „Ja sam Mišel i trebale bi što pre početi jer ima dosta stvri koje trebam uraditi a da ti ipak stigneš na vreme za bal", kaže sve u jednom dahu i iznenadi me brzina njenog govora.

„Uredu onda, ti si glavna. Šta trebam raditi?" Nasmešim se te počne osmatrati sobu. Valjda nije mnogo neuredna.

„Ti se skini dok ja pripremim pribor za depilaciju", odgovori mi već otvarajući jedan kofer. Počne vaditi nekakve silne bočice iz njega dok sam ja samo stajala i gledala u nju. Da se skinem? Kako misli, cela? Pred njom? Nema šanse!