Večna promena

Season 3. Chapter 65. - Unexpected Visit

Nakon nekoliko dana pogledi i mogućnosti su se potpuno promenili. Igrači su zamenili uloge. Neki su malo svesnije, srećnije ušli u treću rundu dok su neki sasvim suprotno, nesigurno, lizajući rane iz druge. Neki su nešto naučili iz prve a neki nisu bili ni svesni da će druga uopšte postojati.

Natali i Hari su konačno bili srećni. Uživali su u zajedničkom provedenom vremenu između njih dvoje i sa prijateljima. Polako su nadoknađivali izgubljeno vreme i učvršćivali njihovu ljubav. Obnavljali i prisećali se uspomena i razgovarali o vremenu koje su proveli odvojeni. Malo po malo i već nisu mogli zamisliti buđenje jedno bez drugog. Konačno su bili srećni.

Sa druge strane Daniel. Pa moglo bi se reći da je proživljavao i gora vremena ali ne mnogo gora. Vratio se piću, cele dane provodi ili u svojoj sobi ili kancelariji. Tera sve od sebe i što je najgore jedina osoba sa kojom ima ikakav kontakt osim verbalnog je Lisa. Za nju bi se reklo da nikada nije više sijala i bila srećnija. Bila je zadovoljna iako je znala da je samo iskorištava. Nadala se da će je polako zavoleti i da će ona biti jedina. To joj je bila jedina motivacija i dobro je se držala ali bez ikakvog uspeha, što nije znala.

Natalie's POV

„Zašto si stao?” Pogledam ga zbunjeno. Zar se nismo dogovorili da je sada njegov red da češka mene?

„Ali prsti su mi utrnuli.” Pobuni se te mi mahne rukom ispred nosa. Nasmešim se te ustanem sa njegovih nogu i oproračim ga sedajući mu u krilo. Obgrlim mu vrat rukama i ostavim brzi poljubac na njegovim usnama.

Osetim njegove ruke na mom struku i odmah zatim njegove usne na mojima kako započinju spor poljubac pun osmeha i zadirkivanja.

„Dovoljna motivacija da nastaviš?” Upitam ga nasmešeno dok on napravi izraz lica sličan onome kada dubokoumno razmišlja šta me još više nasmeje.

„Šta misliš, ko je izašao da nas špiunira? Ja se kladim da je Selena.” Nasmejem se kroz poljubac te začujem još jedno pucanje grane iza jednog žbuna. Znači nemoguće je imati mira ni na livadi iza drveta. Prošlo je šest dana od kako smo u vezi i svakog dana nas špiuniraju. U većini slučajrva su ili Lui ili Sel.

„Luis je bio prošlog puta, možda je i sada.” Pogledam iza drveta u žbun te ugledam plave kovrdže. Pa ovo je nešto novo. Znači ili je Eli ili Peri a možda su obe ili se Nailu ukovrdžala kosa.

„Tim plavuša.” Obavestim ga te se nasmeje mom nadimku.

„Plavuše, malo privatnosti ovde!” Vikne te se zakikoćem kada ih začujem kako šapuću jebi ga ili glupačo jedna, glupa grana.

Ubrzo zatim ugledam dve ženske zadnjice kako odlaze ka vili. Uzgahnem i dalje se smešeći samo nekako tužno.

„Šta nije uredu? Da li ti smeta što ovo rade ako ti smeta odmah ću im reći..” „Ne Hari, nije to.” Prekinem ga stavivši ruke na njegove obraze.

„Čemu onda takav osmeh?” Uzme moje ruke u svoje te ih spusti gledajući me nežno u oči.  

„Nedostaje mi London.” Prevalim preko usana.

„Znam da se u tom gradu dogodilo toliko ružnih stvari ali je takođe i moj dom. Tamo sam odrasla i nedostaje mi naše mesto. Nedostaju mo večernje šetnje gradom, i verovao ili ne nedostaje mi škola. Znam da ni jednu od ovih stvari neću videti sve dok on ne bude mrtav i dok ne završimo našu misiju. I što više mislim o tome sve više želim da završim sa tim. Želim da bude mrtav pa makar i ja bila mrtva. Želim da plati za sva njegova nedela. Tako jako to želim.”