Večna promena

Chapter 11. - Supernatural Beings

Natalie's POV

Gledam u reč koju je napisao i ne verujem. Vukodlak, zar već, i to u našem odeljenju. Ovaj dan će biti još zanimljiviji od jučerašnjeg. Duboko uzdahnem i izdahnem, da miriše na psa.

Opet uzmem hemijsku i napišem sledeće pitanje. „Da li znaš ko je to?" te gurnem svesku islred njega. Pročita te mi otme hemijsku iz ruke.

„Mislim da je neko iz prvih klupa.", pročitam napisan odgovor. Taman krenem da mu otmem heminsku ali me zaustavi glas profesora.

„Ako vas dvoje u zadnjoj klupi ne planirate da slušate prdavanje onda bi mogli da prestanete sa otimanjem te hemijske i dopisivanjem." I već me ima na piku, odlično.

Hari spusti hemijsku i uzvrpolji se dok ja zatvorim svesku i lažno se nasmejem te profesor nastavi sa lekcijom a mi se smirimo sve dok se zvono ne oglasi.

Ustanemo i krenemo za ostalima na sledeći čas, čini mi se da je hemija ali nisam sigurna. Moramo da saznamo ko je taj vukodlak koji zaudara.

Dok smo prolazili hodnikom držali smo se zajedno i naravno svi su se gurkali i šaputali nesvesni toga da ih odlično čujemo. Samo sam beznadežno izdahnula i izdahnula.

Došli smo do ormarića koji su bili svi jedan do drugog. Otvorim svoj i uzmem knjigu za hemiju. Odavno nisam bućkala po epruvetama, a profesor ili profesorka ne zmam kakvi su, ma o čemu ja pričam, ja nisam došla ovde da učim već da ispunim zadatak koji mi je dat, nemam vremena za učenje.

Sačekam ostale te krenemo ka kabinetu za hemiju. I opet ista priča, opet svi bulje u nas ali ih samo kuliramo i zauzmemo mesta, naravno opet sedim sa Harijem. „Budi zadovoljna da ne sediš sama kao i u prethodnoj školi.", javi se glas u glavi koji je ovog puta upravu iako to ne želim da priznam.

Ovog puta vazduh je bio još gori, ne mogu da dišem. Jedan je smrdeo još gore od prošlog, nešto nalik lešu, a drugi je bio nešto između, ni kao onaj sa prvog časa a ni kao ovaj sada.

Ja ne mogu, mislim da ću da povratim. Ovaj miris je tako nepodnošljiv ali ga niko ne oseća sem nas dvanaestoro. „Šta je ovo kog đavola.", pošaljem Hariju pitanje u glavi disajući na usta da bih sprečila povraćanje.

„Vampir i mislim da je ovo drugo hajbrid vampira i vukodlaka. Bože mislim da je ova škola spremna za trebljenje.", odgovori mi nekako uzbuđeno. Šta, njemu je ovo uzbudljivo. Dok ja u sebi povraćam on jedva čeka sve ovo.

„Nije tebi lako, ne.", odgovorim mu kroz uzdah i profesorka hemije uđeete svi ućutimo. Iako ću posle žaliti zbog ovog postupka duboko uzdahnem i onaj smrad mi se uvuče u nozdrve. Ohh, odvratno. Pokušam da odredim odakle dolazi smrad i donekle uspem.

Moj njuh me odvede do zadnjih klupa uredu do mene. Bolje proučim devojke koje tamo sede. Uočim dve devojke iz kojih šiklja ovaj nepodnošljiv smrad.

Jedna devojka jako bledog tena smeđe kose i neobično svetlo smeđe boje očiju, dok je druga plavuša od koje dobijam mešovit miris ima neobične oči čini mi se boje bronze.

Opet izvadim onu svesku i otvorim čist list. Napišem: „Dve devojke u zadnjoj klupi red do nas." i kao i na prethodnom času gurnem svesku ispred Harija.

Pročita ono što sam napisala te ih pogleda, duboko udahne i izdahne te se okrene napred, uzme hemijsku i napiše nešto te gurne svesku ispred mene.

Pogledam šta je napisao i u uglu lista vidim: „Dobro odrađen posao svađalice. :) " nasmešim se i pogledam ga. Izgleda da sam dobila nadimak. „Svađalica."

Do kraja časa smo posmatrali dve devojke dobro im prateći svaki korak. Samo mi nije jasno kako tako lepe devojke mogu biti čudovošta? Izgleda da ne trebam suditi o knjizi prema koricama, to sam naučila iz dva primera, Hari i čuvar.