Večna promena

Season 3. Chapter 66. - Opportunity For Victory

Harry's POV

„Vau, od kad nisam bila ovde. Skoro da mi nedostaje." Nasmešim se te priđem prekidaču za struju i uključim ga. U sledećem trenutku se popale sva svetla i monitori zajedno sa sistemima za upravljanje.

„E to je nešto novo. Pre se nije moglo sve upaliti odjednom." Nat pokaže rukom na prekidač dok ostali zauzmu svoja mesta za stolom.

„Da pa kad provodiš svaki dan ovde dosadi da pališ jednu po jednu stvar. Nail je povezao neke žice, neke isekao i zažalio zbog toga ali je uspeo."

„Da još mi kapci očiju nekad dobiju trzavicu zbog one crvene." Svi se nasmeju kad se prisete toga.

„Isekao si crvenu? Pa ako je crvena verovatno je crvena s razlovom." Nat ga pogleda sa sažaljenjem i pogladi ga po glavi. Te se nasmejemo zbog Nailovog izraza lica.

Kada se svi smire i osmesi nestanu sa lica nastane tišina. Ne neprijatna više kao isčekivalačka. Svi smo ćutali i čekali da čujemo zašto smo ovde. Ali osoba koja nam je to trebala reći je ćutala i gledala u svoje prste sa kojima se igrala.

Nije bila istina da sam se plašio onoga što je imala da kaže. Bio sam prestravljen. Prestravljen sam od kada su ta dva crna džipa ušla u našu ulicu. Znao sam da je povratak bio rizična idela ali je takođe bio i ona ispravna. I sada kada smo se vratili ovde imam osećaj da je ponovo gubim. Da se udaljava i jebeno sam prestravljen.

Trgnem se kada pročisti grlo i odmah je potražim pogledom.

„Kao i što sam rekla, moj plan vam se uopšte neće svideti ali sve što želim je da me bez prekidanja saslušate do kraja." Tako smireno i odlučno izgovori svaku reč tako mi već dajući do znanja da je to čvrsto odlučila i da neću uspeti da je odgovorim šta god da je u pitanju.

Nakom tišine koju je dobila kao odgovor promeškolji se u stolici i nervozno skloni nekoliko pramena kose sa lica.

„Vratiću se kao da se ništa nije dogodilo. Vratiću se i saznati šta planiraju da urade." Krv mi se sledi u venama zbog odlučnosti i ozbiljnosti u njenom glasu. Srce ubrza ritam zajedno sa disanjem i dobijem navalu adrenalina. Dobijem nagon da polomim svaki predmet koji se nalazio u ovoj prostoriji na najsitnije komadiće ali ne uradim ništa. Tražila je da je saslušamo do kraja i ja ću to ispoštovati makar mi bilo još desetostruko teže da zadržim bes.

Ostali su, pa malo je reći da nisu odobravali njenu izjavu i odluku. Vikali su, postavljali joj svakakva pitanja dok je ona ćutala i čakala da prestanu.

„Samo me saslušajte do kraja i kada kažem sve što želim tada recite ono što mislite." Vikne pokušavajući tako da ih nadjača dok sam je ja samo gledao. Posmatrao sam svaki njen pokret, naviku i najsitniji deo njene ličnosti. Posmatrao sam je i pokušavao dobro sve da upamtim. Za upamtim jer je ovo možda jedna od poslednjih večeri u kojima ću imati priliku da je gledam.

„Srediću svoj izgled. Našminkaću nekoliko ogrebotina i modrica i pocepati malo majicu i farmerice. Pojaviću se na putu do njihove vile i praviću se da sam pobegla. Rećiću da ste me odveli u neku kolibu u sred nedođije i da ste mi punili glavu glupostima o njima i o meni. Kada to progutaju i prihvate počeću da istražujem o njima. Da kopam po važnim dokumentima. I svake večeri kada svi budu u dubokom snu ću doći i rećiću vam sve što sam tog dana saznala. Gledaću ih dok vežbaju jer sam sigurna da to sada rade i ispričaću vam njihove taktike i polako ćemo stvoriti strategiju."